Обележавање стогодишњице смрти Надежде Петровић

Директорка Галерије Милица Петронијевић рекла је Танјугу да је садржај изложбе инспирисан животом, стваралаштвом и значајем Надежде Петровић у уметничком, културном и друштвеном животу Србије, као упориштем актуелног стваралаштва и активизма.

Петронијевићева истиче да мултимедијална поставка, разноврсним садржајима и на савремен и пријемчив начин, документарно, уметнички, филмски, драмски, говори о Надежди, њеној породици, стликарству, историјским и уметничким приликама времена, са посебним освртом на ратни период и њену смрт у Ваљеву.

Надеждина писма која ће бити приказана публици не говоре о њеном личном животу и унутрашњем доживљају, већ сведоче о важним тренуцима страдалаштва, великој људској и цивилизацијској несрећи, рекла је директорка.

Пре неколико дана на Градском шеталишту у Чачку постављена је едукативно-документарна изложба о Надежди, под називом Улична галерија, а за јун је предвиђена слична поставка у Кнез Михаиловој улици у Београду, најавила је Петронијевић.

Надежда Петровић рођена је у Чачку 1873. године.

Њени родитељи, Милева и Димитрије били су професори чачанске реалне гимназије.

Породица се 1884. године вратила у кућу њеног деде хаџи Максима Петровића.

Вишу школу завршила је 1891. године и након положеног стручног испита постављена је за наставницу слободоручног цртања.

Сликарство је учила у атељеу Ђорђа Крстића и у српској сликарској и цртачкој школи Кирила Култлика.

Од 1898. године започела је школовање у Минхену у школи Антона Ажбеа, словеначког ликовног педагога који је заступао сликарство чисте боје и чврсте форме.

Слике из тог периода представила је на првој самосталној изложби 1900. године у Београду.

Студије у Минхену наставила је у атељу пленеристе Јулијуса Екстера, професора Академије и једног од оснивача минхенске Сецесијие код кога је савладала сликарску технологију и започела да ради у природи која ће постати њена трајна инспитација.

Осим сликарством, бавила се и ликовном критиком.

Програм обележавања стогодишњице смрти ове сликарке у целини је подржало Министарство културе и информисања Србије.

Пројектом је обухваћен велики број сарадника, институција културе, факултета, медијских кућа, основних и средњих школа, чачанских предузећа и појединаца који су омогућили или подржали спровођење свих програмских активности.