Вики-маратон у Универзитетској библиотеци

Апсурдна ситуација, у којој на резултатима рада научника који су истраживања вршили користећи друштвене фондове финансијску корист извлаче комерцијални издавачи, довела је до стварања Покрета за отворени приступ (ОА - Open Аccess). "Отворени приступ" подразумева да сваки корисник који има приступ интернету било где на свету има право да чита, преузима, чува, штампа и користи дигитални садржај радова објављених у отвореном приступу, са једином обавезом, да их коректно цитира.

Отворени приступ, дакле, значи отвореност ка две и по милијарде људи широм планете, колико је, по званичним подацима ICANN-а (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers), корисника интернета. Ипак, суштински циљ науке (бар оног њеног већинског, транспарентног дела) јесте отвореност ка сваком заинтересованом појединцу и развој онога што се зове Citizen Science или Open Science. Тиме се превазилази учестала и анахрона пракса у којој научници пишу за друге научнике, а не за ширу заинтересовану заједницу. Осим тога, Оpen Аccess премошћава географску условљеност.

При томе, процена добијена из истраживања дигиталне научне праксе, коју је спровео тим окупљен око научне мреже Mendeley, гласи да ће у периоду од 2022. до најкасније 2029. године, све што буде објављено у било ком домену науке, бити, на овај или онај начин, доступно онлајн. Паралелни процес дигитализације научно-културног наслеђа, у потпуности ће изменити изглед и функцију постојећих научно-истраживачких институција, које ће морати да се прилагоде и одговоре изазовима савремености.

У новије време, истраживачима су на располагању још и различите отворене научне веб-платформе које имају, за разлику од штампаних научних часописа, instant distribution карактер, којим се замењује уобичајен спор и недовољно ефикасан систем стручних публикација, као и велике веб-платформе са дигитализованим материјалом.

Будући да је Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" заговорник отвореног приступа у науци и образовању и пионир популаризације и едукације када је у питању "отворена наука", заједно са Викимедијом Србије осмишљен је пројекат чији је предмет информисање и обука библиотекара, када је реч о најпознатијем "отвореном" порталу - Википедији.

Активности библиотеке су, у том смислу, усмерене на: темељно упознавање са свим програмима и припрема библиотекара за учешће у активностима Викимедије Србије и Википедије; постављање нових страница на Википедији у вези са самим библиотекама и њиховом културном делатношћу; постављање нових страница на Википедији из било које области према интересовању самих учесника; постављање галерије слика везаних за тему чланка; постављање што квалитетнијих и потпунијих библиографских података уз поштовање свих ауторских права, са линковима до комплетних садржаја текстова, библиографских података о штампаним и електронским изворима информација итд.

Стога су у просторијама Универзитетске библиотеке 26. и 27. марта одржане радионице за постављање чланака на Википедију, а за 30 март је најављен и Вики-маратон. Поред тога, током читаве године су свим заинтересованим корисницима на располагању библиотекари ове највеће научне библиотеке на Балкану, који их могу информисати и едуковати у погледу коришћења различитих облика "отворене науке".

Дигитално доба се може промишљати и кроз могућност критичке дистанце у односу на савремену копрену нагомиланих информација. То се на најбољи начин очитује на примеру "отворене науке", чија транспарентна природа и обиље аутентичног и непристрасно датог материјала, омогућава сваком заинтересованом истраживачу могућност доношења сопственог суда, када је реч о различитим научно-истраживачким темама.

За разлику од огромне већине медијско-дигиталних садржаја, "отворена наука" има снажно и широко едукативно дејство и представља потенцијално научно описмењавање великог броја људи.