Изложба посвећена Јосифу Панчићу

Тасовац је рекао да изложба под називом "Путовање. Јосиф Панчић (1814-1888)" не подсећа само да су српска култура и наука одавно део европске културне баштине већ и да инспиришу да прихватимо сопствену одговорност за будућност српке науке и културе, преноси Танјуг.

Министар је цитирао француског песника Пола Валерија који је написао "оно што ме интересује није увек и оно што ме се тиче" и додао да му се чини да је Јосиф Панчић "управо тако нешто имао на уму када је константно ширио спектар области којима се бавио и достигнућа којима нас је све задужио".

Директор Природачког музеја Славко Спасић подсетио је да се следеће године обележава 120 година од оснивања те институције чији је духовни оснивач управо био Панчић у којем је сачинио прве иницијалне збирке.

Он је додао да у част Јосифа Панчића Природњачки музеј почиње обнову Јестаственичког кабинета, односно формирање новог у згради у Његошевој улици и да ће тамо наставити да раде по истим принципима по којима је радио велики научник, односно да указују на значај те науке.

Један од аутора текста у каталогу Војислав Васић истакао је да је Панчић народни херој, пошто никада у историји српског народа ни један научник није имао толики углед као он. "Панчић је био славан у Србији и то не само у стручној јавности, већ и у народу", подсетио је он.

Васић је истакао да треба одати част Србији која је тада створила могућности да Панчић уради то што је урадио.

У априлу 2014. године навршило се 200 година од рођења ботаничара Јосифа Панчића, једног од великана српске науке, а изложба представља омаж животу и раду тог великог природњака и изузетног човека, који је српски народ задужио великим научним достигнућима.

На изложби аутора мр Олге Васић и др Марјана Никетића представљени су оригинални хербарски примерци биљака на основу којих је Панчић описао нове врсте за науку, међу којима су белоцветна чуваркућа и српска перуника.

Ту су и хербарски примерци Панчићевих биљака из Србије и Балканског полуоства из Генералног хербаријума Балканског полуострва Природњачког музеја у Београду и Ботаничке баште у Београду, књиге о флори Србије, међу којима је и његово капитално дело "Флора Кнежевине Србије", као и лични предмети који су коришћени за теренско истраживање: метална кутија за прикупљање биљака, пинцета, лупа.

Изложба, која ће бити отворена до краја априла 2015, обогаћена је видео пројекцијама са више од 200 фотографија биљака које је детерминисао Панчић, фотографисаних у свом природном амбијенту.