Медаковић: Буџет за културу преполовљен, Фест се враћа у редован термин, без Битефа ове године

Са којом идејом и намером сте дошли на место секретара за културу Града Београда.

–  Заиста са намером и са једном великом вољом и добром вољом да се неке ствари покрену, помере, да се на неки можда бољи начин сагледају и колико је уопште могуће у овом периоду који је врло изазован и тежак не само за културу, већ за целу земљу уопште, да се неке ствари примакну решењу.

Ако причамо о проблемима, па проблема је много. Оно чему ја сведочим дуги низ година уназад то су свакако проблеми са УЛУС-ом, проблеми са Цвијетом Зузорић, проблеми са уметницима који дуги низ година уназад немају адекватне просторе за рад.

Од ове године имамо и веће проблеме са буџетом, сви смо сведоци тога. Са друге стране, негде је и неозбиљно очекивати у години у којој смо готово били блокирани да буџет буде на нивоу онога какав је био раније, у годинама у којима смо сви били отворени и у којима се живот и рад одвијао нормално.

Тако да много је тога што треба решити, а с друге стране, испред Секретаријата, мојих колега, различитих тимова и одбора који раде, свакако постоји добра воља да се ова година превазиђе да уђемо у неко стабилније време када ћемо моћи и да у потпуности планирамо своје програме.

Средства за културу града још увек нису додељена и будући да је крај године, јавност се пита где одлазе средства из буџета која су намењена култури?

– Морам да кажем да су средства преполовљена. Ево, ја сам до пре неколико дана била у музеју који се суочавао са истом ситуацијом. Не можемо, као што сам и рекла, у години у којој се заиста дешавало све што се дешавало, ми знамо како се култура финансира и да је негде неопходна стабилнија привредна ситуација да би буџет био стабилан.

Оно што опет морам да кажем јесте да стваралаштво некада и у оваквим ситуацијама, историја уметности нас учи управо томе, да из најтежих ситуација, превирања и свега, заиста се и долази до постигнућа и до помака и у стваралаштву и у култури уопште.

Али за организацију добру, за стабилан добар рад институција и установа, заиста један стабилан буџет је и неопходан и за то је потребно решење свега овога што нас је ове године сустигло.

Неке од наших најзначајнијих, и не само наших манифестација ове године нису одржане у свом редовном, у обичајеном термину. Пре свега говорим о Битефу и о Фесту. Каква је судбина тих манифестација, будући да је континуитет изузетно важан, а ово је требало да буде и припремна година за Октобарски салон?

– Морам да кажем да до пре неколико дана ја сам то пратила из медија као неко ко се бави уметношћу и културом, а сада сам се ближе упознала. Што се одбора Феста тиче, то је један изузетно конструктиван тим који је тражио решење за тај изузетно умањени буџет за општу ситуацију, па на крају и за тај, неадекватан термин у децембру који не би омогућио онакав Фест какав знамо, оне госте који заиста у време божићних празника не верујем да би били гости београдског Феста.

Зато смо на прагу одлуке да се Фест одржи у свом редовном термину, да се тиме превазиђе и тај проблем са финансирањем и буџетом, јер ово ће бити припремна година за одржавање Феста и ми га очекујемо у свом редовном термину.

Када говоримо о БИТЕФ-у, било је речи да ће се одржати на неки симболичан начин, дакле једном представом?

– Нажалост, БИТЕФ у овом тренутку нема правни оквир за одржавање, јер за разлику од Феста који у пуном саставу ради и проналази начине да превазиђе ситуацију, која је проблематична са више нивоа, Битеф је у оставци Одбора и у немогућности да у правном оквиру обезбеди и закључи програм, потпише уговор и уђе у реализацију. При измаку године имамо отказивање гостију из иностранства, тако да у том смислу нисам оптимиста.

Уметничка удружења која су до сада добијала средства из буџета се такође жале да та средства изостају. Имате ли њима нешто посебно да поручите?

– За конкурс који није реализован, заиста више нема времена. Искрено се надам да ћемо покренути све механизме решења, не само једног конкурса и једног конкурсног финансирања које заиста није довољно да би једна сцена функционисала и неометано радила.

Ја се надам да ћемо покренути питање и простора за рад, питање Цвијете Зузорић, које знате колико година није решено и да ћемо ући у једну годину у којој ће се отворити нека питања и пронаћи коначно решења за наше визуалне уметнике којима је неопходан простор за стварање, којима су неопходни одређени услови да би ушли у један континуитет, у једну стабилну продукцију, па самим тим наравно ојачали и сцену у коју ја дубоко верујем.

Покренули сте многе пројекте у Музеју града, добили сте у Риму награду за изузетност. Ко долази на Ваше место и шта су сада активности музеја?

– Долази мој колега из Музеја који је кустос, који је годинама радио на свим пројектима. Ја остајем у свом тиму музејском на најважнијем пројекту, а то је завршетак зграде музеја у Ресавској на коме смо толико дуго радили и изузетно се радујем другој фази израде интерпретативног плана, израде презентације наслеђа града Београда.

Мислим да ће то бити нешто што заиста остаје за будућност и за наше поколење и да ће, између осталог, и таква једна институција постављена на здраве ноге у једном простору адекватном допринети и подизању стандарда и рада свих других институција заштите, па онда и програмских институција и свих осталих.