Српска премијера „Друге стране свега“ на ФАФ-у

Из Амстердама је стигла у Београд, главна награда у јакој конкуренцији документараца из целог света, за слојевит филмски језик који вешто спаја историјско и лично. Филм Друга страна свега настао је као копродукција Србије, Француске и канала ХБО, а тријумфом на престижном светском фестивалу доказао виталност српске документаристике.

„Никад ни један филм из региона није освојио награду на том фестивалу и заиста мислим да је то више прича о пробоју српског документарног филма на светску сцену, него што је само прича о једном филму који је стигао тако далеко“, каже редитељка, Мила Турајлић.

Док се редитељкин вишеструко награђиван дебитантски филм Синема комунисто бавио историјом Југославије кроз визуру кинематографије те земље, у Другој страни свега почетна идеја је њен породични стан - седам деценија подељен закључаним вратима, као симбол политичких превирања.

„Мислила сам да кроз причу о тим затвореним вратима и том подељеном стану могу да дам један другачији поглед на свет. Оно што се нама дешавало уопште као једној подељеној земљи која већ јако дуго има ту неку линију раздвојености која дели наше друштво. Стицајем околности особа која се брине о том стану и у коме је расла је моја мајка и филм се претворио у један дијалог између мене и ње“, рекла је Турајлићева.

А тај дијалог, каже редитеља, није само породична хроника кроз коју провејава историја једне земље, већ је и суочавање две генерације на тему одговорности.

Све то у филму Друга страна свега поткрепљено је архивским материјалом, који је и у улози директорке фотографије Мила Турајлић са прозора, као својеврсне осматрачнице, бележила камером током десет година.