Пола века емисије „Концерт за луди, млади свет“

Поводом пола века емисије Концерт за луди, млади свет Телевизије Београд, у продукцији Културно-уметничког програма РТС-а снимљен је документарни филм посвећен феномену који је обележио рокенрол на овим просторима у другој половини шездесетих година двадесетог века, а РТС Издаваштво је објавило истоимену књигу Марка Перића.

Оба програмска издања Јавног медијског сервиса Србије представљена су у Галерији РТС-а у присуству великог броја поштовалаца рокенрола.

На промоцији књиге и емисије говорили су проф. др Радина Вучетић, главни и одговорни уредник КУП РТС Небојша Брадић, композитор и члан музичких састава „Силуете“ и „Елипсе“ Зоран Симјановић, аутор књиге Марко Перић, уредница емисије Лидија Божић, редитељ Бојан Воркапић и одговорни уредник РТС Издаваштва Драган Инђић.

У оквиру политике отварања према западним културним утицајима у Југославију је крајем педесетих стигао и рокенрол и за кратко време постао интегративни фактор око кога се у великим градовима формирао специфичан рокенрол, бит, односно електричарска поткултура младих.

Југословенске власти су отвориле врата рокенролу, а електричарски ВИС-ови, али и представници „индустрије популарне културе“ који су ту музику пуштали у јавност путем медија, били су свесни идеолошких и друштвених ограничења која су морала бити поштована, како би рокенрол сцена могла да заживи и да се одвија јавно.

Последња фаза тог процеса био је долазак рокенрола на најмоћнији од свих медија, телевизију, кроз серију Телевизије Београд Концерт за луди, млади свет.

За мало мање од две и по године реализовано је око 25 епизода у којима су се појавили најпопуларнији бит-састави из целе земље, а највише из Београда.

Поред „електричарских“ бендова, публици су се у емисији представили и млади џезери, извођачи класичне музике, ликовни уметници и спортисти. Серија је за кратко време постала веома популарна и привукла је велику пажњу јавности, а порука коју је слала је била да је свака младост иста и да су и ти „чупавци“ подједнако „луди“ у својој младости као што су били и они који их оптужују за непримерен изглед и понашање.

У Програмском архиву РТС-а сачувана је половина оригиналног материјала. Од укупно 25 епизода, којима је тема била бит музика, сачувано је 13, укупног трајања око 10 сати.

Концерт за луди, млади свет је остао упамћен и по иновацијама које је увео у визуелној форми. Екипа која је стварала серију је у жељи да нову и енергичну музику измести из студија, експериментисала са локацијама за снимање, са режијом и монтажом кадрова.

Продукт тога су снимци за које се може рећи да су прототип модерног видео-спота, форме која се у свету усталила када Концерт за луди, млади свет више није ни постојао.

Ова емисија је потврдила право југословенској омладини да као идоле имају у исто време и „Битлсе“ и хероје из НОБ-а и револуције.

Емисију потписују: директор фотографије Драган Лапчевић, монтажер Зоран Поповић, асистент режије Мишел Раковић, режија Бојан Воркапић. Уреднице емисије су Лидија Божић, Селина Ловрен Аксентић и Ана Милићевић.