На Фесту за свакога понешто

У интервјуу Танјугу рекао да селекција „Границе“ ове године брише границе између документарног и играног филма, због чега је у овај програм уврстио чак три документарца.

„Филм Сафари, култног аустријског редитеља Урлиха Зајдла, говори о туристима са Запада који одлазе на сафари у Африку и убијањем животиња доживљавају неку врсту емоционалног ослобођења. То је један провокативан портрет западног друштва. Зајдл је познат по оштром приступу аустријском друштву и зато његове филмове финансирају Немци, а не Аустријанци“, каже Ђорђевић.

Издвојио је и документарац Либерами, прошлогодишњи победник програма „Хоризонти“ Венецијанског филмског фестивала, младе италијанске редитељке Федерике ди Ђакомо која је запазила све чешће случајеве истеривања ђавола у оквиру католичке цркве, али и провокативан филм Роко о чувеној порно-звезди Року Сифредију који је у интервјуима врло директан и искрен и чак иде дотле да руши мит о себи, говори о својим почецима, односу са породицом, суровим односима у шоубизнису.

Ђорђевић је приметио да се на великим светским фестивалима документарни филмови такмиче раме уз раме са играним, да се не прави више јасна разлика и да је сам назив „документарни филм“ под знаком питања.

„Шта значи документарни филм? Да ли да вредност документа превазилази уметничку вредност? Свакако да не. Ако вредност документа превазилази уметничку вредност, онда је реч о телевизијској емисији. С друге стране, игране филмове можемо називати документом, историјским или документом нечије психе или емоционалног стања“, рекао је Ђорђевић.

Програм "Thrills and kills" подразумева жанровска остварења - трилере, акције, хороре.

На Фест долази филм из кинематографије за коју, како каже селектор, нисмо навикли да нам испоручује жанровске филмове - мађарско остварење Убица из колица, који прати групу младића везаних за инвалидска колица који стицајем околности почну да раде за локалну мафију.

Из Јужне Кореје стиже Воз за Пусан о зомби епидемији, на програму ће се наћи и детективски трилер Језиви, култног редитеља Кијоши Куросаве о детективу који се враћа из пензије како би решио мистерију нестанка једне породице што је "занимљив портрет јапанског друштва“.

"Microwave" и ове године подразумева филмове рађене у скромним продукцијским условима, у условима „штап-канап“.

„Мени је и даље жеља да кроз ту селекцију мотивишем млађе, али и старије ауторе да упркос недостатку средстава и нефинансирању од стране државних фондова, ипак направе уметнички вредна дела“, рекао је Ђорђевић.

Он наглашава да су филмови у поменутим селекцијама намењени правим сладокусцима, посвећеницима и да је важно да Фест има таква остварења, јер „мора да открива нове димензије, путеве који нису везани само за мејнстрим“.

„Фест покушава да испрати провокативне филмове и ту се могу наћи остварења која су уметнички вредна, која преиспитују и руше разне табуе, од социо-политичких до сексуалних“, указао је Ђорђевић.

Он је рекао да би волео да публика обрати пажњу на неке филмове у националној такмичарској селекцији који су рађени са мало средстава - Ветар Тамаре Дракулић, Сви северни градови Данета Комљена, Афтерпарти Луке Бурсаћа.

„Позивам публику да буде мало истраживачки настројена, да не прати само оно што је локално дефинисано као мејнстрим“, рекао је Ђорђевић, посебно препоручивши нови филм Џима Џармуша Патерсон.

Он је приметио да су овогодишњим програмом Феста задовољили широк дијапазон укуса - од мејнстрима до андерграунда, од комерцијале до артхауса, додавши да је Фест био познат током историје по „мирењу те две, на први поглед, супротне тенденције“.