У време Феста, под А је филм, све остало је под Б

Велика је одговорност направити селекцију за Фест. То није лак посао, јер се излази пред филмски изузетно едуковану публику, која је едукована, између осталог, захваљујући управо и овом фестивалу. У време Феста све је под Б, а под А је филм, нагласио је Пантелић и признао да већ припрема програм 46. Феста пошто најбоља остварења треба брзо зграбити. 

Пантелић посебно препоручује публици филмове из главног такмичарског програма које је оценио као „филмске бисере“, а који ће махом моћи да се погледају само од 24. фебруара до 5. марта.

Међу остварењима које уметнички директор Феста препоручује је Црни ветар Хусеина Хасана Алија, сниман на територији где је „вероватно најгоре живети и стварати у овом тренутку, где се становници суочавају са злоделима терориста Исламске државе“, а добар део људи који ће се гледаоцима учинити да су изузетно добри глумци, заправо су натуршици, жртве тог терора.

„Из потпуно другачијег угла филм Лајла М бави се овом пошашћу нашег времена и то из угла амстердамске хипстерке која зарад своје жеље да буде другачија, а добрим делом и погрешног одабира партнера, заврши у логору терориста“, наводи Пантелић, додавши да филм мора да упућује на битне теме, едукује, а то је задатак и Феста као "ромотера квалитетних филмова из читавог света.

Уметнички директор Феста поменуо је и остварење Ноћни живот Дамјана Козоле (Словенија/Македонија/БиХ) чија је тема шокирала словеначку јавност, затим два хрватска филма у главном програму - целовечерњи деби талантоване Хане Јушић Не гледај ми у тањир и Горан Невија Марасовића, „атипичан филм за наше просторе“.

„Занимљиво ми је како ће публика реаговати на словачко-чешку продукцију Учитељица Јана Хребејка, која нас враћа у време социјализма, плавих кецеља - занимљива тема која се на један начин чита у земљама некадашњег Источног блока и социјалистичких држава у које је спадала и Југославија, у односу на земље где није било тог друштвеног уређења. (М)Ученик руског редитеља Кирила Серебрењикова је мало ко очекивао из те националне кинематографије и мислим да ће се лепо читати и овде“, објаснио је Пантелић, скренувши пажњу и на остварење Ослобађање Скопља Данила и Радета Шербеџије.

Поводом избора за националну селекцију, који је изазвао реакције након објављивања, Пантелић каже да је Фест пре три године преузео на себе улогу „вршиоца дужности националног фестивала“, што заправо није.

„Србија нема национални фестивал и у жељи да домаћи филм буде истакнут и поспешено његово настајање, Фест се окренуо програму Српски филм. Међутим Фест нема обавезу да приказује све филмове који су снимљени у већинској српској продукцији, нити све филмове које је финансирао Филмски центар Србије или који су настали без суфинансирања ФЦС-а“, нагласио је Пантелић.

Према његовим речима, компетентна селекциона комисија - филмски критичар Сандра Перовић и редитељи Стеван Филиповић и Никола Љуца – одабрала је седам филмова од 10 колико их максимално може бити у програму, чиме су желели да истакну лошу ситуацију у прошлогодишњој филмској продукцији у Србији.

Пантелић је нагласио да је проблематично када се национални програм Феста употпуњује филмовима који су већ имали биоскопски живот, да је његова идеја да се приказују само премијерни филмови, али да је то „данак времену када се нису расписивали конкурси ФЦС“.

„Ускоро ће почети да стижу филмови у знатно већој мери него што смо навикли захваљујући конкурсима које данас имамо, али се треба стрпити ове и следеће године. Мислим да ће већ следеће године ситуација бити боља“, каже Пантелић.

Уметнички директор Феста рекао је да влада велико интересовање продуцената и редитеља за Фест, да су одбили стотину филмова из читавог света.

„Данас када одете на сајт ИМДБ и када поред слике редитеља, глумца, продуцента видите награду 'Belgrade Film Festival, Belgrade Victor', то много вреди, то ће утицати на продуценте и редитеље да се заинтересују за фестивал и то се одражава на навалу и жељу пре свега људи из ове регије, која не подразумева само бивше југословенске земље, да им се филм прикаже у главном такмичарском програму или бар у ревијалном“, истакао је Пантелић.

„Ми смо одједном нешто што је изузетно тражено и продуценти су већ после Берлинског филмског фестивала заинтересовани за преговоре око Феста наредне године“, додао је Пентелић.