Путујући фестивал за промоцију регионалних филмова

Идеја да се нешто предузме како би се поспешила дистрибуција регионалних филмова појавила се пре две године на састанку коме су присуствовали редитељи Винко Брешан, Антонио Нуић, Бора Драшковић, Слободан Шијан, Слободан Скерлић, Антонио Митрикески, Андреј Кошак, Миха Хочевар, да би на недавном састанку у Битољу продуцент Алеш Павлин из Љубљане предложио да се покрене путујући фестивал.

„Постојао би дан у месецу када би кренула премијера одабраних 12 филмова из целог региона. Премијере би кренуле паралелно у свим земљама бивше Југославије у присуству глумаца и велику медијску подршку и на тај начин би покушали да навикнемо гледаоце у свим градовима да ће моћи да виде најновије филмове“, објаснио је, у изјави за Танјуг, редитељ Дарко Бајић.

Према његовим речима, најважнија је промоција филма, да се не деси, на пример, да неки српски филм уђе у загребачке биоскопе, а да се о њему ништа не зна.

Тих 12 филмова би мало личили на АБА лигу. Кошарка, која је изузетно популарна на овим просторима, била је без гледалаца када су то биле само локалне лиге. Када су оне дошле на ниво већег простора, онда су почеле да се пуне велике дворане и дошло је до великог интересовања, објаснио је Бајић.

Прослављени српски редитељ нагласио је да би се и даље посвећивала пажња промоцији филмова унутар земље порекла, а путујући фестивал треба да помогне гледаоцима да виде филмове, да виде пресек најбољих филмова у региону, попут Феста који је отварао могућности публици да први пут погледа филмове које до тада није могла.

То је, према Бајићевим речима, и покушај да националне продукције добију још један подстицај, да добију више публике, да продуценти од продаје карата прикупе средства за нове филмове и да се гледаоци врате у биоскопе.

Циљ је, наглашава Бајић, да се пронађе тржиште за филм, тржиште које је „веће од националних граница“, јер је можда и највећи проблем кинематографије дистрибуција филмова.

„Филмски центри, који су почели да функционишу пре петнаестак година, створили су могућност за професионални рад у кинематографији, али нико није пронашао прави одговор за уништавање и затварање биоскопа. Само у Београду је затворено петнаестак биоскопа, на институције културе стављен је катанац, а самим тим и могућност да српска кинематографија стигне до гледалаца“, подсећа редитељ.

Бајић сматра да је важно заштити филмску баштину сваког национа, а с друге стране сличност размишљања и језика на екс-Ју простору ствара могућност да сви имају већу гледаност и да се врати популарност домаћег филма, „да заједно снагом квалитета свих наших филмова вратимо публику у биоскопе, а да опет свака од кинематографија остане и показује своју посебност и своју различитост“.

Када је реч о критеријумима приликом избора филмова за путујући фестивал, Бајић је казао да то треба да буду најбољи филмови, да треба да постоји „златни кључ“ да свака република има свог представника, али да то није ствар компромиса, већ да је циљ да се подстичу све кинематографије да стварају филмове.

„У том умрежавању ће расти квалитет филмова на овом простору, као и конкуренција па ће и српска кинематографија ићи ка све бољем квалитету“, истакао је Бајић.

Регионалне копродукције су, према његовом мишљењу, довеле до бољег квалитета филмова, представљају нови извор средстава, омогућавају већи број гледалаца и окретање ка већем тржишту.

„Филмски центри су само препознали оно што су филмски аутори већ знали, да су границе небитне и да прелази преко тих граница омогућавају квалитетнији и бољи филм, а он има више шанси да комуницира са Европом и читавим светом. Овако, као мале кинематографије, смо на великим фестивалима у свету на репу догађаја“, закључио је Бајић.