Ретроспектива Паскаљевићевог опуса у Бечу

После ретроспектива у Њујоршком музеју модерне уметности и Британском филмском институту у Лондону, „Балкански танго“, како је насловљен програм од 16 филмова уз које се смеје и плаче – и у најстаријој биоскопској дворани Филмског архива у Бечу.

Од дебитантског дела о једном идеалисти, Чувар плаже у зимском периоду, снимљеног пре тачно четири деценије, до драме Кад сване дан – Паскаљевићеви филмови остављају утисак ванвременских дела.

„Мислим да је то највећа похвала коју могу у животу да добијем. Публика после 20, 30, чак и 40 година живи са тим филмовима. Ја нисам пуно експериментисао у форми филмској него сам је увек прилагођавао причи, желео сам да моји филмови буду једноставни и да у први план изађу ти мали људи са својим великим судбинама и да не буду политички филмови“, истиче Паскаљевић.

У публикацији АФА, Паскаљевић је представљен као један од најпродуктивнијих српских аутора данашњице, који сведочи и о великом историјском значају југословенске кинематографије у европским оквирима.

Са трагикомичним причама и најфинијим осцилацијама људске душе, Паскаљевићеви филмови, кажу Аустријанци, већ деценијама осликавају хоризонт Балкана.

„Привукла ме је поетичност у његовим филмовима и универзалност ситуација у којима се налазе Паскаљевићеви јунаци. Те људе као и проблеме са којима се суочавају можете пронаћи било где у свету. Од првог филма он се бави миграцијом, темом са којом се и данас суочавамо“, каже Хелмут Пфлугл, селектор програма.

Између прошлости и будућности смештен је Паскаљевићев најновији, 17. филм у каријери који је снимао у Индији – „Земља богова“.

„Његова светска премијера биће на једном великом фестивалу крајем лета или почетком јесени, већ у октобру се селим у Италију у Рим, где спремам нови филм“, навео је Паскаљевић.

Зашто је некадашњи прашки ђак поштован и награђиван широм света публика у Бечу моћи ће да се увери до почетак маја.