Филм Анђелине Џоли приказан у Јапану и поред бојкота

Пројекција филма Анђелине Џоли је, и поред позива на бојкот и оцена јапанских десничара да је „то филмско остварење расистичко“ и да Џолијева „мрзи“ њихову земљу, протекла мирно.

Иако је постојала бојазан да пројекција може бити прекинута, атмосфера у „Театар имиџ форуму“ у Токију, малом биоскопу који је спрецијализован за документарне и независне филмске продукције, била је мирна, а филм је, како оцењују критичари, изазвао реакције гледалаца на мучења и пробудио емпатије с главним јунаком. 

Представници јапанског дистрибутера рекли су да су се одлучили на приказивање филма, јер су желели да оду корак даље и покажу различите углове гледања на Други светски рат, а оценили су и да би било крајње неприродно да филм који се тиче Јапана не буде приказан у тој земљи.

Медији преносе да је дистрибутер када је најавио да ће филм бити приказан у октобру примио бројне позиве незадовољних и бесних грађана. Од тада се ништа непријатно није десило, па је филм уврштен у редован биоскопски репертоар широм Јапана.

Контоверзе нису изостале без обзира на то што се филм завршава у помирљивом тону - кадровима из времена Зимских олимпијских играра у Нагану, одржаних 1998. године, када Јапанци на улицама поздрављају Луија Зампреринија док носи олимпијски пламен.

Негативне реакције на филм уследиле су и због тога што су у књизи, по којој је снимљен филм, јапански војници означени као канибали, иако се филм тога не дотиче. Неки историчари су наводили да су поједини Јапанци током рата ипак били канибали.

Бес због филма прокључао је без обзира што су у Јапану похвалили и објавили дугачак списак редитеља који су направили цењене антиратне филмове, укључујући Акиру Куросаву и Кихачија Окамотоа. На листи је и филм са заплетом који личи на радњу Анђелининог остварења Unbroken. Реч је о филму Срећан Божић, господине Лоренс чији је редитељ Нагиса Ошима, а у коме глуми Дејвид Боуви.

Филм је подсетио и на проблем због тога што су неки у Јапану имали тешко суочавање са бруталном прошлошћу земље од времена колонизације азијских суседа и варварских дела царске војске, као што су силовања у Нањингу, која су почела 1937. године и уз све оставила 300.000 мртвих Кинеза.

Слично томе, Јапанци одбацују и историјске студије које показују да је јапанска војска присиљавале жене у неколико азијских земаља, посебно Кореји, на проституцију.

Јапанска „историјска амнезија“ посебно према одговорности за рат, како је називају британски медији, додатно је оснажена под влашћу премијера Шинза Абе. Раније је јапанско Министарство образовања наложило да школски уџбеници морају одражавати државно становиште по питању историје и територијалних проблема, чиме су разводњене све референце које се тичу рата.