Глумица Викторија Абрил гошћа 44. Феста

Абрил је глумила у више од 60 филмова, остварила је и завидну музичку каријеру, а публика Феста имаће прилику да погледа 27. фебруара у Југословенској кинотеци два остварења у којима тумачи главну улогу - Вежи ме (1990) Алмодовара и Жена која је обрисала сузе (2012) Теоне Стругара Митевске.

Шпанска глумица је са седам година почела да се бави балетом, а након што се као тинејџерка прославила у тв серији Uno, dos, tres, responda otra vez, окренула се глуми.

Једна од првих већих улога која је прославила била је 1977. године у филму Промена пола, где је глумила младића који жели да промени пол.

Наставила је да гради успешну каријеру током следеће деценије, али права светска слава стигла је тек са плодоносном сарадњом са Алмодоваром.

Након што је због свађе прекинуо сарадњу са својом дотадашњом омиљеном глумицом, Кармен Мауром, Алмодовар је у Абрил пронашао нову музу и заједно су снимили три филма.

У остварењу Вежи ме Абрил је глумила бившу порно глумицу и наркоманку коју киднапује ментално оболели младић који је заљубљен у њу, и кога тумачи Антонио Бандерас.

Упркос бројним контраверзама, филм је постигао велики успех и Абрил донео номинацију за „шпанског Оскара“, награду Гоја.

У каријери је била номинована за укупно осам Гоја награда, а 1995. године освојила је за улогу проститутке алкохоличарке у филму Nadie hablará de nosotras cuando hayamos muerto.

Следеће године уследио је филм Високе потпетице у коме је тумачила главну улогу – лик водитељке која се након 15 година сусреће са мајком и покушава да изглади однос са њом, иако се удала за мајчиног бившег љубавника.

Те исте 1991. године, појавила се у филму Љубавници и освојила Сребрног медведа за најбољу глумицу на Филмском фестивалу у Берлину.

Године 1993. године појавила се у трећем Алмодоваровом филму, Кика, и поново освојила награду у Берлину.

Године 2001. уследио је популарни филм Без вести од Бога у коме је играла уз Пенелопе Круз, а сценарио је био посебно писан за њих две.

У наредним годинама Абрил је наставила да глуми у филмовима и серијама у Шпанији, Француској и Италији, будући да течно говори сва три језика.

„За мене, филм је најбољи начин живота који знам. Глумим од 15. године, била сам у 60 филмова, не знам како да радим нешто друго сем тога. То је мој начин живота, а не начин да зарадим плату. Сваки филм ми одузме два месеца и захтева мој ум, моје тело, моју душу, тражи све. То нису два месеца мог слободног времена, то су два месеца моје егзистенције“, открила је Абрил.