Трифуновић: „Хичкока би уметници данас мрзели“

„Поједина остварења на овогодишњем Фестивалу европског филма Палић представљају озбиљно освежење, кроз које се види презасићеност и потреба за редефинисањем шаблона ауторског филма", сматра Трифуновић.

Он је у интервјуу за Танјуг коментарисао овогодишњи слоган фестивала „“Европски сан”“, рекавши да су ти шаблони ауторског филма, који подразумевају дуге кадрове и ћутање глумаца – прилично досадни.

“„То редефинисање сна – да, фактички постоји. Јуче смо причали, рецимо, о томе како би Хичкока, када би се сад појавио, филмски уметници презрели. Да не причамо о Билију Вајлдеру или Френку Капри, који су брзи редитељи. А овде постоји та тенденција да кадар траје до 17 минута, у коме се изговоре две реченице, јер то је, забога, уметност“, коментарише Сергеј.

У тој шаблонизацији, како каже, постоји „фестивалски филм“ са предугачким кадровима за које сматра да су корисни само за фестивале.

„Имам утисак да гомила тих аутора прави филмове само за фестивале. То је нешто што мени посебно иде на живце, јер ти филмови у биоскопу никада немају неки живот. А мислим да се филмови праве да их људи виде. Шта значи да направиш филм који ће видети публика на неком фестивалу и нико никад нигде више? Добићеш престижну награду на неком фестивалу и бићеш флоп на Боксофису“.

Трифуновић сматра да комерцијално у исто време може да буде и квалитетно.

„“То покушавам стално да објасним људима који презиру то: “О, ти си мејнстрим”. Не, ја уопште нисам мејнстрим, мислим да је управо помиљиво и једно и друго. Јер, ако људи хрле да виде нешто, ако није холивудски блокбастер на који је бачено 150 милиона долара само на рекламу, па зато људи хрле,– мора бити да у том филму нешто има”“, истиче Сергеј.

Упитан како живети од европског филма, Трифуновић је подсетио на ситуацију приликом посете чувеног Алфреда Хичкока Београду и Факултету драмских уметности, када му је Петар Волк у неколико наврата поставио исто питање – шта мисли о добрим европским питањима које нико неће да гледа, а на шта је добио исти одговор: „Не разумем питање”“. “Када је Волк покушао трећи пут: „“Шта мислите...“…”, Хичкок га је прекинуо и рекао: „“Извините, ја разумем енглески, не разумем питање. Шта значи добри филмови које нико неће да гледа?“ Мислим да ти је добар део одговора садржан у овом питању”, рекао је Трифуновић.

Познати глумац учествује на Палићком филмском фестивалу први пут након 15 година, од учешћа са филмом Муње. О учешћу у жирију има сјајне утиске, као и позитивно искуство у раду са осталим члановима жирија.

„“Селектор Николај Никитин нам је оставио доста ствари око којих дебатујемо и то је доста добро. Добра је атмосфера у жирију, људи који воле филм, људи који се разумеју у филм. Рекао бих да стално чујеш и научиш нешто ново. Када причаш са другим човеком Кана, који је ту поред тебе сваки дан, онда стварно чујеш из прве руке фантастичне опсервације“”, рекао је Трифуновић Танјугу.

Учешће у жирију, које подразумева гледање и по три-четири филма дневно, вратило је Трифуновића пред биоскопско платно, јер за себе каже да није особа која воли да гледа филмове.

“„Ја то врло ретко радим и то углавном чиним на дебелу препоруку. Када ми десет различитих људи којима верујем каже да је нешто добро и да вреди, онда ја погледам филм. Пошто немам времена, у суштини, а онда када кренеш да правиш филмове и да учествујеш у њима, онда некако више престајеш и да их гледаш”“, каже наш прослављени глумац.