Држава ће финансирати мање фестивала

Тасовац је рекао да постоји нека врста хиперпродукције догађаја. „Мислим да се тако неће доћи до квалитета. Морамо да поставимо високе критеријуме и кажемо који су наши приоритети“, истакао је министар на конференцији за новинаре на Мокрој Гори.

Члан управног одбора ФЦС Емир Кустурица рекао је да је циљ да национални филмски центар високим стандардима сценаристичке или ауторске грађе доведе до стварања оригиналног српског филма.

Кустурица је рекао да је потребно усвојити строже критеријуме за доделу новца за снимање филмова, јер је то питање у финансирању филмске продукције кључно.

„Нема те велике идеје која на крају није нашла средства. Национални филмски центар треба да пре свега пронађе младе ауторе, јер трпимо један удар у коме се денационализује филм“, истакао је Кустурица.

Он је оценио као катастрофалан податак да од укупно приказаних филмова у биоскопима у Србији, само трећину чине домаћи филмови и да је неопходно да се тај проценат повећа бар на 50 одсто.

Директорка ФЦС Снежана Марић рекла је да ће приоритет у раду те институције у 2015. години бити производња квалитетних филмова свих врста.

Марић је навела да ће ФЦС покушати да нађе и додатне изворе финансирања и да ће се потрудити да успостави стални дијалог са струковним удружењима.

Она је најавила да ће у јануару и фебруару бити предложен нови правилник за расписивање конкурса, да ће бити профилисана и формирана конкурсна комисија коју би требало да чине ауторитети у свету филма и разматрани предлози за пореске олакшице.

Према њеним речима, до краја фебруара са Министарством културе и информисања биће припреман и нови закон о аудиовизуелним делатностима и ФЦС ће први пут подржати и студентски диполомски филм.

Она је истакла да очекује да до јуна буду расписани конкурси и донете одлуке о финансирању развоја сценарија и пројеката, продукције дугометражних филмова у сарадњи са мањинским продукцијама, као и производње документарних, кратких и експерименталних филмова.

Председница управног одбора ФЦС Нада Поповић Перишић истакла је да би филм као уметност која највише комуницира са светом на најбољи начин могао да представља Србију и њену културу у свету, али да су за то неопходне озбиљне промене у кинематографији.

„Филмски центар мора бити кућа филма где ће сутра млади људи моћи да нађу подршку у реализацији своје замисли и афирмисати своју будућност и тиме и будућност филма (у Србији)“, рекла је Поповић Перишић.