Читај ми!

Осам ствари које нисте знали о „Борилачком клубу“

Ако сте прави фан „Борилачког клуба“ и поштујете његово прво правило „Не причај о борилачком клубу“, онда бар можете да прочитате нешто занимљиво о њему.

Вероватно већ знате да у скоро свакој сцени постоји шољица „старбакс“ кафе и да писац Чак Паланијак више воли филм Борилачки клуб него свој роман, по ком је филм снимљен.

Али овде вам представљамо неке интересантне и мање познате чињенице о чувеном филму.

Идеја филма је била да наратор све више личи на Голума (лика из филма Господар прстенова), како се филм одвија и како га обузима моћ Тајлера Дардена.

У интервјуу за The Yale Herald 1999. године, Едвард Нортон је објаснио различите трансформације Тајлера и његовог карактера Наратора: „Одлучили смо да ћу ја током филма веома смршати да ћу изгледати готово као наркоман, a да ће Бред Пит ићи у супротном смеру, јер мој лик у огледалу себе види као Тајлера. Бред је био све шири, већи и лепши, док сам се ја претварао у Голума“.

И мушкарци и жене су масовно молили аутора романа Чака Паланијака да им покаже где могу да пронађу праве борилачке клубове.

Писац је за Premiere Magazine рекао да су га људи на потписивањима књига молили да им каже локације клубова. Паланијак је притом приметио: „Стварно бисте били изненађени бројем жена које је то занимало“.

Иако је чуо гласине да такви клубови заиста постоје у Њу Џерсију и Лондону, аутор је све заинтересоване морао да разочара изјавом да су таква места само плод његове маште.

Бред Питови трбушњаци су били толико чврсти за време снимања да је Едвард Нортон поломио палац када га је ударио у стомак.

Нортон и Пит су се шалили о разним борбама које су морали да сниме и открили да понекад потези нису могли заиста бити лажни. Нортон је открио: „Заправо сам сломио палац на Бредовом стомаку, а обојица смо добили колена у груди и напукла ребра као резултат“.

Током снимања, два главна глумца су научила како да праве сапун од жене имену Auntie Godmother (Тетка Кума).

"Auntie Godmother's" је калифорнијска компанија сапуна која је основана 1995. године. Оснивач Шерил Ен Таунсенд научила је Едварда и Бреда да праве сапуне, вештину која им је требала за њихове улоге.

Тајлер Дарден и Марла су заправо засновани на стварним ликовима.

Паланијак је у причи описао шест његових пријатеља. Тајлер је столар, неоромантичар, који мисли да би нам без интернета и компјутера свима било боље.

Пријатељица која је послужила као инспирација за Марлу је давно пре него што је Паланијак постао признати аутор, имала жељу да упозна Бреда Пита.

Годинама касније, глумац је добио улогу у Борилачком клубу и Чак је свих својих шест пријатеља довео на сет: „Имао сам прилику да кажем 'Тајлере, ово је Тајлер. Марла, ово је Марла. Сви су били фасцинирани једни другима“.

Дах Леонарда Дикаприја из Титаника је употребљен за сцену у леденој пећини.

"Blue Sky Studios" који је радио специјалне ефекте за филм често сарађује са компанијом која је радила на филму Титаник, па су имали на располагању већ урађен дах, који су укомпоновали у снимак.

Едвард Нортон и редитељ Дејвид Финчер гледају на Борилачки клуб као на обрнуту верзију филма Дипломац.

У једном интервјуу који је дао 1999. године, Финчер је објаснио како је његов филм повезан са трагањем за госпођом Робинсон: „Дипломац је добра паралела. Говори о том моменту када имате пред собом свет пун могућности, сва та очекивања, а ви не знате ко би требало да будете заправо. И изаберете ту једну стазу, госпођу Робинсон, која се испостави суморном, али је то био твој избор. А онда, тако што сте прво изабрали погрешан пут, у ствари дођете до свог правог пута. Борилачки клуб је супротна прича у којој: момак нема свет испред себе, нема никаквих могућности, не може да пронађе начин да промени свој живот“.

Едвард Нортон је сагласан: „То је прича о уласку младих у свет одраслих, оном осећају да сте изван система вредности у ком би требало да будете и упорном покушавању да будете срећни“.

Бред Пит и Едвард Нортон су заиста покушали да поштују прво правило Борилачког клуба: „Не причај о борилачком клубу“.

„Одбијали су причу. Рекли су: 'Да, ту смо да причамо о Борилачком клубу', али заправо нису хтели да причају о томе“, рекла је новинарка Џоана Шнелер.

„На крају су ми само рекли: „Океј, хајде нам Ви реците о чему је заправо филм, а ми ћемо потврдити или оспорити“, додала је Џоана.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 16. фебруар 2026.
7° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом