Једна шибица може да направи пожар – колико је Србија далеко од колективног имунитета на мале богиње

Епидемија малих богиња у северном Лондону поново је отворила питање обухвата вакцинацијом и колективног имунитета. Према подацима из Србије, скоро трећина деце у другој години живота није примила ММР вакцину у предвиђеном року. О тренутној епидемиолошкој ситуацији у Београдској хроници говорио је имунолог Драгослав Поповић.

„Ми смо у фази неке тињајуће епидемије где се случајеви још увек јављају спорадично и захваљујући акцији здравствених радника те неке мале епидемије за сада држимо под контролом, али постоји оправдан ризик да до веће епидемије може да дође управо зато што ми већ дуже времена имамо ситуацију где нисмо дошли до оног обухвата од 95 одсто који је потребан да немате епидемију“, навео је Поповић.

Како истиче, проблем се акумулирао годинама. „Накупио се велики број деце која су осетљива на овај вирус и једна шибица може да запали пожар. То је оно чега сви треба да будемо свесни.“

Решење, додаје, постоји и доступно је – кроз сарадњу родитеља и здравствених радника, може да се спроведе та вакцинација која са једном дозом пружа заштиту од 95 одсто, а са другом дозом преко 97 одсто. „Ризик је огроман и свако одлагање или избегавање вакцинације само носи ризик за здравље деце.“

Колектини имунитет губимо због мањка поверења у вакцинацију

Коментаришући колико је Србија далеко од колективног имунитета, Поповић подсећа да смо колективни имунитет имали пре десетак година, али да смо га, нажалост, у међувремену изгубили.

Разлоге за пад поверења у вакцинацију оцењује као неоправдане, али истиче да је важно разумети бриге родитеља. „Ти разлози су, морам да будем можда мало груб, неоправдани. Морамо да разумемо родитеље да они имају своје бриге и да они могу да буду у заблуди кад се ради о овој вакцинацији.“

Посебно се осврнуо на страх од аутизма, али је истакао да је највећи ризик за раст и развој детета ако оно заради морбиле, добије ту болест која може да остави врло озбиљне последице по свако дете, а њихов раст и развој успори или чак да га врати уназад.

Малe богиње, наглашава имунолог Поповић, нису безазлена болест. „Мале богиње су односиле животе и биле извор болести и смрти код мале деце пре него што смо дошли до вакцине. Вакцине су прекинуле тај низ.“

Гост Београдске хронике наглашава да то уопште није наивна болест јер су, глобално гледано, мале богиње, заједно са туберкулозом и маларијом, три најчешћа узрока смрти деце.

Компликације могу бити тешке. „Последице које мале богиње остављају воде до упале плућа, упале мозга, до многих других развојних поремећаја и нешто о чему се врло ретко говори, а то је да мале богиње имају такво деловање да вам избришу онај претходни имунитет који сте имали на друге болести.“

Ризик постоји и за одрасле. „Ризик за оне који су до неких 50 година је јако висок. Одрасли, старији од 20 година, могу да имају врло озбиљне компликације. Врло често они који у том добу се инфицирају вирусом малих богиња завршавају у инфективној болници, опоравак траје јако дуго са последицама које за њих могу да буду јако тешке“, објаснио је др Поповић.

Ипак, суштина је у заштити најмлађих јер су најосетљивија популација деца до пет година.

„Оно што јесте битно то је да је вакцинација доступна, почиње са 12 месеци и препорука моја, а и препорука Светске здравствене организације, УНИЦЕФ-а и свих других организација је вакцинишите се првом дозом са 12 месеци и једним даном старости детета“, поручио је др Поповић.