Читај ми!

Новооткривени вирус у цревима повезан са колоректалним карциномом

Истраживачи из Данске и Аустралије направили су значајан корак у разумевању улоге цревних бактерија и вируса у развоју колоректалног карцинома, једног од најчешћих облика рака у развијеном свету.

Новооткривени вирус у цревима повезан са колоректалним карциномом Новооткривени вирус у цревима повезан са колоректалним карциномом

Ранија истраживања указивала су на везу између бактерије Bacteroides fragilis и колоректалног карцинома. Иако се ова бактерија често налази и у цревима здравих људи, нова студија показује да код оболелих постоји кључна разлика.

„Парадокс је што стално налазимо исту бактерију у вези са колоректалним карциномом, а истовремено она је нормалан део црева код здравих људи“, каже микробиолог Флеминг Дамгард из Универзитетске болнице Оденсе у Данској.

Истраживачи су открили и вирус који раније није описан, а који је уско повезан са B. fragilis код пацијената са раком.

Генетским секвенцирањем цревних бактерија код пацијената у великој данској популационој студији утврђено је да је ова бактерија често носила бактериофага — вирус који живи унутар бактерија и користи их за размножавање.

У већој кохорти од 877 људи, пацијенти са колоректалним карциномом имали су двоструко већу вероватноћу да поседују детектабилне нивое бактериофага. Иако још није доказана директна узрочно-последична веза, ова повезаност указује на могућу улогу вируса у развоју рака.

„Није само бактерија занимљива, већ интеракција са вирусом који носи. Још не знамо да ли вирус доприноси раку или је знак других промена у цревима", рекао је Дамгард.

Око 80% ризика од колоректалног карцинома приписује се факторима животне средине, укључујући састав цревних бактерија. Разумевање ових фактора могло би утицати на превенцију и лечење милиона случајева.

Истраживање је још у раној експерименталној фази, али налази могу имати потенцијалну примену у скринингу, на пример кроз тестове столице који би откривали присуство бактериофага.

„Број и разноликост бактерија у цревима су огромни“, каже Дамгард и додаје: „Раније је то било као тражење игле у пласту сена. Сада можемо испитати вирусе унутар бактерија како бисмо разумели разлике".

Студија је објављена у часопису Communications Medicine.

субота, 28. фебруар 2026.
10° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом