Сигнал Паркинсонове болести може се крити у вашој коси

Према раду на прелиминарном истраживању, узорци косе пацијената са Паркинсоновом болешћу показали су значајно ниже нивое гвожђа и бакра, заједно са вишим нивоима мангана и арсена.

Аутори студије, које предводи биолог Минг Ли са Универзитета Хебеј, сматрају да њихово откриће има „висок дијагностички потенцијал за Паркинсонову болест“.

Неинвазивни, али поуздан начин дијагностиковања Паркинсонове болести до сада се показао као изазов. Неки недавно објављени биомаркери из крви делују обећавајуће, али људска коса је јединствени материјал за нову методу са карактеристикама које крв нема.

Познато је да наша коса акумулира тешке метале из наше исхране или околине, и за разлику од пљувачке, зноја, крви, урина или фецеса, може да носи дужи историјски запис о нашем здрављу.

Прави узрок Паркинсонове болести је још мистерија, али претходне студије су повезале ту болест са поремећеним цревним бактеријама и нездравом исхраном, попут оне богате ултрапрерађеном храном. Докази такође указују на то да је ова неуродегенеративна болест уско повезана са загађивачима животне средине, попут пестицида.

У даљим експериментима који су укључивали моделе мишева, Ли и колеге су такође пронашли ниже нивое гвожђа у коси, а ова промена је била уско повезана са дисфункцијом у цревима.

Цревна баријера код мишева са Паркинсоновом болешћу изгледала је оштећена. Њихови гени укључени у апсорпцију гвожђа били су смањени, а показали су повећану активност у генима укљученим у микробно усвајање гвожђа, што је вероватно довело до широког недостатка гвожђа у целом телу.

Код људи са Паркинсоновом болешћу, промене у цревним бактеријама се јављају годинама пре дијагнозе. Као и друге неуролошке болести, Паркинсонова болест изгледа да се заснива на блиској комуникацији између црева и мозга. Можда  наша коса на неки начин „слуша“ и бележи оно што се дешава у тој комуникацији.

Недостатак гвожђа у коси пацијената са Паркинсоновом болешћу као и код мишева, био је најдоследнија и најприметнија промена.

Истраживачки тим сматра да је веза између цревног микробиома и гена задужених за метаболизам гвожђа „темељни доказ да су ови системи повезани у контексту патологије сличне Паркинсоновој болести“.

Повишен ниво арсена у вези са факторима околине

Повишени ниво арсена у коси такође вреди даље истражити, јер би то могло бити узроковано изложеношћу факторима животне средине. Студија је мала, али особе са Паркинсоновом болешћу су пријавиле да једу више животињских изнутрица и шкољки, које вероватније садрже арсен.

„Узимајући у обзир све ове резултате заједно, сугеришемо да би пад нивоа гвожђа у коси могао бити повезан са гастроинтестиналном дисфункцијом код пацијената са Паркинсоновом болешћу, као што је показано у многим другим студијама, а такође и са неравнотежом цревне микробиоте, која је показала повећан капацитет апсорпције гвожђа2, навели су научници.

Резултати поткрепљују студију из 2025. године која је пронашла доказе о дисрегулацији гвожђа у мозгу, крви и цревима пацијената са Паркинсоновом болешћу.

Сада су потребна даља истраживања како би се потврдио овај образац међу већим кохортама и како би се тестирали механизми који повезују недостатак гвожђа и Паркинсонову болест.

Можда ће једног дана за идентификацију овог системског поремећаја бити довољно само једно брззо шишање.

Студија је објављена у часопису iScience.