петак, 19.12.2025, 11:11 -> 11:23
Извор: РТС
На дан Светог Николе трпеза је увек посна – поштују се духовна и религијска правила, слава није друштвено окупљање
Свети Никола, најчешћа је слава код Срба. Први је у низу такозваних зимских празника који почињу 19. децембра и трају до Богојављења. Зашто се славе обележавају зими, иако се одређени светитељи празнују два пута годишње?
Да ли трепеза мора да буде посна и зашто је одмор од мрсне хране добар за организам објаснили су гости Јутарњег програма РТС-а, етнолошкиња Весна Марјановић и нутриционисткиња Сандра Милошевић.
"Окупља се породица, увече долазе и пријатељи. Наравно, већ је био свештеник, осветио водицу, којом је требало да се меси колач. Колач не умем да месим, па га купујем, као што и већина данашњег становништва чини", рекла је Весна Марјановић.
Свети Никола пада у време божићног поста и требало би да буде посна трпеза. На неким трпезама се ипак нађу и прасетина и сарма
"Празници од 28. новембра па све до Божића, сви који се славе у овом периоду, јесу посне славе,тако да је и и Свети Никола посна слава. Тај ритам је некако према црквеном календару одређен. Дакле, тих шест недеља је пост. Онај ко не пости, њему је свеједно и на славу гледа као на једну врсту друштвеног окупљања, а не оног духовног и религијског, па се и не поштују сва правила која треба да се испоштују према црквеном канону. Некада у прошлости је било и прича да је свештеник разрешио поста људе зато што те и те године није било рибе, није могло да се набави. Међутим, то су само приче које су сачуване до данас", рекла је Весна Марјановић.
Колико је пост, односно уздржавање од мрсне хране, добар за организам?
"Изузетно је добро. Пост има изузетну вредност у духовном смислу. Самим тим и у здравственом смислу, јер ми уздржавањем од мрсне хране чистимо организам, подижемо наш имуни систем и тим уносом дијетних влакана у великој количини, убрзавамо перисталтику црева, утичемо на микробиом црева, смањујемо упалне процесе у телу. То је изузетно значајно за организам, наравно код здравих одраслих особа", рекла је нутриционисткиња Сандра Милошевић.
Углавном се током поста једе доста хлеба како би се надоместио недостатак меса и нека јача храна. Да ли је нека препорука да се то избегава, да се узима можда црни хлеб?
"Оно што треба у времену поста нагласити, то је да се појача количина уноса махунарки, интегралних житарица, дијетних влакана, исто поврће и воће. Ми правилним уносом свих тих намирница имамо адекватан унос и биљних протеина. Ја бих и препоручила каше, хељдино зрно да се користи. Хељда је изузетно здрава намирница и хељдино зрно и кад је пост на води изузетно је значајна намирница", рекла је нутриционисткиња.
Зашто је највећи број слава у Србији током зиме?
"Славе, породичне славе породица које су се определиле да славе одређене светитеље, славе се током читаве године. Ја сам проналазила и на терену да се слави и у пролеће, зависи за ког свеца се определе. Али оно што можемо да видимо, у некој давној прошлости, то све није релевантно данас. Народ је био повезан са природом. Кад почне природа, под наводницима, да умире, односно да се смирује, онда су почињале и те магијско-религијске активности да буду јаче, да би се помогло младом сунцу да ојача, да би се обезбедила егзистенција, јер се веровало да од Сунца зависи просперитет.
Свети Никола спада по броју становништва које га слави у најбројније славе, затим Свети Јован Крститељ, Свети Архангел Михајло, Ђурђевдан, то су те четири славе које се најчешће спомињу и које се најчешће славе у великом броју", рекла је Весна Марјановић.
Током зиме треба јести јачу храну, бар се тако причало до недавно, а лети треба јести лаганију храну.Колико нам недостаје та јача храна током поста?
"У суштини људи током целе године треба умерено да једу и углавном долази до преједања. Све док је гојазност присутна. Тако да пост стварно добро дође и он помаже стварно чишћењу организма и стицању неких нових навика. Јер уколико будемо умерени у том периоду поста, ми негде можемо да наставимо тим темпом, да освестимо која је то количина хране нама стварно довољна, а шта је оно где прелази границу и кад је преједање. И волела бих да то некако наставимо. У ствари кад дође мрсна храна, да једноставно ограничимо ту порцију и да будемо свесни колика је то количина хране нама свима довољна", истакла је нутриционисткиња Сандра Милошевић.
Коментари