Зашто пушачи и старији од 50 година не треба да прескачу редовне контроле плућа

Новембар је месец борбе против рака плућа, малигне болести од које у Србији највише грађана и оболева и умире. Годишње – око 7.000 грађана оболи, а премине око пет хиљада. Прошло је и годину дана од увођења Пилот пројекта националног скрининга Министарства здравља у Клиници за пулмологију Универзитетског клиничког центра Србије.

Доцент доктор Михаило Стјепановић, директор Клинике за пулмологију Клиничког центра Србије каже да је од седмог новембра прошле године, када је покренут Пилот пројекат, скенер прошло скоро 4.000 наших суграђана. Промене су утврђене код три одсто људи.

„На жалост било је пацијената којима смо промене открили у четвртој фази малигне болести, када су присутне већ метастазе, то је мали број, али већина откривених је био карцином у почетној фази када смо могли да их упутимо даље грудном хирургу, да се ти пацијенти сада и оперишу и да на тај начин буду излечени“, рекао је др Стјепановић.

Скрининг на рак плућа ради се још у КЦ Војводине, и у КЦ у Крагујевцу. Очекује се да се са пројектом крене и у Универзитетском клиничком центру у Нишу.

На прегледе треба да се јаве сви старији од 50 година и они који имају „пушачки стаж“ од 30 година. Број телефона за пријаве је 066 267 268.

Снимање нискодозним скенером траје неколико минута, и за кратко врмее, добијају се драгоцени подаци. Откривен у почетним фазама, рак плућа има добре резултате лечења.

„На жалост, карцином плућа врло касно даје метастазе. Плућа су велики орган, симптоми се јаве касно – кашаљ, губитак апетита и телесне тежине, а некад озбиљније – искашљавање крви . Неретко се дешава да први симптом буде од метастазе, рецимо од метастазе ЦМС-а да се јави главобоља и вртоглавица. Ето колико је у питању подмукла болест, и колико је значајно да болест откријемо на време“, објашњава гост Дневника и истиче да се нада да ће уз помоћ скрининга, статистика за текућу годину бити боља, и да више неће бити приче о томе да на два сата, једна особа премине од карцинома плућа.

Говорећи о терапијама, др Стјепановић помиње низ терапија међу којима је и она иновативна, у којој „не заостајемо за светом“.

„Није за сваког та иновативна терапија. Нема неке тајне или да некоме нешто ускраћујемо. Мора да постоје одређени биомаркери и одређена мутација за коју се даје одређен лек“.