Борби за потомство некада треба додатна помоћ; Бирам плодност – порука са Форума о вантелесној оплодњи

Четврти форум о биомедицински потпомогнутој оплодњи, Сандра Јовановић је отворила песмом За нероткиње Десанке Максимовић, и наставила цитирајући Ћосићеве Корене. Јер Симка и Ђорђе носили су у себи тишину која је тежа од сваке речи. Они су били само двоје људи, изгубљених пред питањем на које тадашња медицина није имала одговор.

И Сандра Јовановић и њен супруг нису имали све одговоре, а покушавали су дуго. Нису одустајали, и постали су родитеље једне Љубице.

„Апелујемо на све оне који можда сада размишљају управо о томе, да ли да пођу путем у анализе и претраге што пре, да треба да направе први корак и што пре сазнају да ли постоји проблем са зачећем. Сваки шести пар се суочава са проблемом неплодности, њима је потребна свеобухватна подршка, средине, институција друштва код поступака вантелесне оплодње.

Четрнаест година је то трајало, 16 година ембриотрансфера... Љубица сада има већ скоро четири године, велика је девојчица, моја срећа и највећи успех у животу, и ниједна једина проливена суза није била без разлога, све је имало велики циљ", испричала је Сандра Јовановић из Центра за инфертилитет.

А ситуација у Србији, данас је, ипак је доста другачија него у тренуту када је она почињала своју борбу.

Старосна граница за поступак вантелесне оплодње о трошку државе некада је била 38 година, данас је 45.

Омогућен је и неограничени број покушаја за прво дете, док је уведено право на вантелесну оплодњу о трошку државе и за друго дете.

Имамо банку репродуктивних ћелија, држава помаже и увоз ћелија из иностранства а ВТО процедура обавља се у 16 приватних и седам државних здравствених установа.

Прошле године обављено је 13.000 поступака.

„Тема плодности и родитељства није искључиво женски проблем, нити породично питање резервисано само за четири зида, то је данас друштвени изазов у целом свету, и захтева подршке држава, здравственог система, послодаваца, атмосфере које се креира путем медија, заједнице и на крају свакога од нас појединачно", рекла је Татјана Мацура, министарка без портфеља за родну равноправност, спречавање насиља и пол.и еко.оснаживање жена.

У улози ендокринолога, некога ко је донедавно водио Српско друштво за репродуктивно здравље, а пре свега у улози премијера – професор Мацут наглашава да борба за потомство, наталитет, односно будућност, јесу приоритети.

„Мислим да су овакви састанци будућност, да све оно што је преостало у процентима неуспешности покушамо да решимо, и са бројним керативностима које постоје, да тако кажем, у том стручном свету, покушамо да представимо и стручној јавности, али и јавности уопште.

Мислим да нас чека добра будућност у смислу да се људи млади одлучују за рађање, само ми негде требамо да усмеримо ту читаву политику ка одређеним добним групама, да ипак не будемо у ситуацији да у неком тренутку долазимо на консултације, да решавамо проблем када то није више реално, хајде да разговарамо и на оваквим форумима", изјавио је проф. др Ђуро Мацут, ендокринолог и председник Владе Србије.

Четврти IVF форум у пет панела окупио је више од 35 стручњака – гинеколога, уролога, ембриолога, ендокринолога, имунолога, психолога, нутрициониста, и више стотина посетилаца.

Теме – савремени протоколи лечења неплодности, рана дијагностика, имунолошки и хормонски поремећаји, као и важност емоционалне подршке.

Посетиоцима су биле доступне и бесплатне консултације са више од 30 лекара.