Др Рсовац: Кашаљ брани дисајне путеве, али може бити и знак упозорења

Кашаљ првенствено има улогу да заштити наше дисајне путеве. Како се човек развија, тако се и кашаљ као један од рефлексних механизама развија, врло је значајан и нормално је да се јавља, објашњава др Снежана Рсовац.

„Када говоримо о кашљу који се понавља, кратко траје, дете добро напредује, не буди га ноћу, никаквих других симптома нема, нас то не забрињава, јер по свим епидемиолошким студијама, кашаљ се може јавити скоро шест до 10 пута у неким епизодама током године. Када говоримо о епизодама, оне могу да трају и од 7 до 10 па и више дана“, додаје докторка

Кашаљ који не пролази, који дуго траје и развија се треба свакако испитати. Када су деца у питању, уколико траје три до четири недеље, већ се сматра да се ради о хроничној форми која захтева озбиљно разматрање.

„Уколико дете има кашаљ праћен високом температуром, и не пролази, или уколико има секрецију из носа која не реагује на антиконгестивну терапију, јер најчешће су вирусне инфекције у овом периоду године узрок кашља код деце, које прво захватају горње дисајне путеве, а потом, због сливања назалног секрета, дете покушава да се одбрани од тога кашљањем“, објашњава докторка.

Тај кашаљ је у почетку махом сув, а потом постаје најчешће продуктиван, односно има секрета. „Али ако је тај кашаљ јак, ако је у салви, ако дете не може да дође до даха и у том кратком периоду, ако је кашаљ као лавеж, он указује на инфективне процесе који захватају друге делове дисајних путева и захтевају хитно лечење“, напомиње др Рсовац.

Која терапија је дозвољена у кућним условима

У овом периоду године кашаљ се најчешће јавља као последица вирусних инфекција, најчешће рино-ентеровирусa, мада је тренутно изолован и вирус параинфлуенце, а очекује се и респираторни синцицијални вирус, напомиње гошћа Јутарњег програма.

Рино-ентеровируси најпре угрожавају епител горњих дисајних путева, односно слузницу носа, а секрецију која се ствара деца, посебно мала, не умеју да избаце и она се слива на задњи зид ждрела и долази до кашља, објашњава докторка.

„Уколико то родитељи примете, а дете нема високу температуру, добро узима оброке, некада је мало малаксало, али то траје дан-два, могу да пробају са што више течности и редовним тоалетама носних ходника, које ми препоручујемо физиолошким растворима или растворима који садрже морску воду“, саветује др Рсовац.

Ти раствори треба да разводне секрет како би се лакше сливао да би га деца избацила искашљавањем или гутањем, или код беба да родитељима буде лакше да секрет извуку из носних ходника.

Докторка напомиње да родитељи често прибегавају инхалацијама, али немају у виду да препарати за инхалирање имају јасну намену.

„Говоримо о инхалаторним кортикостероидима и говоримо о инхалаторним бета-2 агонистима, односно тим бронходилататорима који се користе. Они имају своју улогу, зна се где се користе, али не код постназалног сливања“, наглашава докторка.

Такође, напомиње докторка, све више студија показује огроман утицај загађења животне средине, као и непосредног окружења у самој кући, што додатно утиче на то да деца чешће кашљу, а затим доводи и до развоја одређених веома озбиљних стања дисајних путева, напомиње др Снежана Рсовац, на крају гостовања у Јутарњем програму.