Бол у зглобовима се не решава скалпелом или пилулама, већ много једноставније

Најбољи лек не налази се у бочици са таблетама нити у операционој сали – већ у покрету. Ипак, у многим земљама и здравственим системима премало пацијената добија савет да се окрене јединој терапији за коју је доказано да штити зглобове и ублажава бол – вежбању.

Вежбање је један од најучинковитијих третмана за хроничне, онеспособљавајуће болести зглобова попут остеоартритиса. Ипак, веома мали број пацијената заиста га примењује.
Истраживања спроведена у Ирској, Великој Британији, Норвешкој и Сједињеним Државама показују исти образац – мање од половине људи са остеоартритисом добија савет за вежбање или физикалну терапију од свог лекара опште праксе.

Више од 60 одсто добија третмане који нису препоручени у смерницама, а око 40 одсто се упућује хирургу чак и пре него што се испробају нехируршке опције.

Шта вежбање чини за зглобове?

Остеоартритис је убедљиво најчешћи облик артритиса и већ погађа више од 595 милиона људи широм света.

Према глобалној студији објављеној у часопису Лансет, тај број би до 2050. године могао да се приближи једној милијарди. Дужи животни век, све чешћи седећи начин живота и раст броја људи са прекомерном тежином или гојазношћу подстичу тај тренд.

Ипак, људи који редовно вежбају физички и биолошки се штите од развоја болести и њених најтежих последица.

Хрскавица која прекрива крајеве наших костију чврст је, заштитни слој који нема сопствено крвно снабдевање – зависи од покрета.

Попут сунђера, хрскавица се притиска док ходамо или оптерећујемо зглоб, истискујући течност, а затим упија свеже хранљиве материје када се растерети. Сваки корак омогућава да хранљиве материје и природна мазива циркулишу и одржавају здравље зглоба.

Због тога је старо схватање остеоартритиса као простог „трошења зглобова“ погрешно. Зглобови нису аутомобилске гуме које се неизбежно истроше.

Остеоартритис је боље разумети као процес трошења и обнављања, у коме су редовно кретање и вежбање кључни за опоравак и здравље целог зглоба.

Болест целог зглоба

Данас знамо да је остеоартритис болест читавог зглоба. Погађа зглобну течност, кост испод хрскавице, лигаменте, околне мишиће, па чак и нерве који подржавају покрет.

Терапијско вежбање делује на све те елементе. Слабост мишића, на пример, један је од првих знакова остеоартритиса – и може се ублажити тренингом снаге. Постоје снажни докази да мишићна слабост повећава ризик и од настанка болести и од њеног напредовања.

Контрола мишића и нерава такође се може тренирати кроз неуромишићне програме вежбања, који се обично спроводе у групним сесијама под надзором физиотерапеута и фокусирају се на квалитет покрета, равнотежу и снагу ради побољшања стабилности зглобова и враћања самопоуздања.

Забележена су значајна побољшања у болу, функцији зглобова и квалитету живота која трају и до 12 месеци након завршетка програма.

Вежбање је лек за цело тело – има доказано позитивне ефекте на више од 26 хроничних болести. Код остеоартритиса помаже не само јачањем хрскавице и мишића, већ и сузбијањем упале, метаболичких промена и хормонских поремећаја који погоршавају болест.

Гојазност је велики фактор ризика за остеоартритис, не само због већег оптерећења на зглобове, већ и зато што повишени нивои упалних молекула у крви и зглобовима могу да разграде хрскавицу и убрзају болест.

Редовна физичка активност може то да ублажи на молекуларном нивоу, смањујући упалне маркере, ограничавајући оштећење ћелија, па чак и мењајући експресију гена.

Прво вежбање, операција касније

Тренутно не постоји лек који може да заустави ток остеоартритиса. Операција замене зглоба може некима променити живот, али је то велика интервенција и не успева увек.

Вежбање треба примењивати најпре и наставити у свакој фази болести. Оно има много мање нуспојава и доноси бројне додатне користи за здравље.

Остеоартритис није једноставно питање „истрошених зглобова“. На њега утичу снага мишића, упала, метаболизам и стил живота.

Редовно, циљано вежбање истовремено делује на све те факторе и помаже у заштити хрскавице, јачању целог зглоба и побољшању општег здравља.

Пре него што се размотри операција, покрет сам по себи остаје један од најмоћнијих третмана које имамо.