Кафа, па кратка дремка могу да нам „напуне батерије“

Кафа садржи кофеин, стимуланс који повећава будност и концентрацију. Ако попијете шољицу кафе пре него што одспавате, кофеин ће се апсорбовати у ваше тело током дремке. Када се пробудите, кофеин ће вам помоћи да се осећате будније и освежено.

Навике испијања кафе и унос превелике количине кофеина, енергетских пића, као и разни трикови за спавање, нуде бољи фокус и дужи дан када су активности у питању. Мишљења су подељена, али су недавна истраживања показала да кафа уз дремку, током дана, даје добре резултате.

У неким земљама постоји ова навика од давнина (сијеста), па је рецимо у Шпанији уобичајено да се после ручка попије кафа и кратко одмори..

Да ли кафа пре сијесте може дати мозгу већи подстицај, објаснили су ендокринолози и стручњаци који се баве сном.

Поспаност није само осећај – то су хемијски и биолошки процеси

Како су навели истраживачи који се баве сном и поремећајем сна, једна од кључних ствари је аденозин, неуромодулатор који се постепено накупља у мозгу,  док наше ћелије сагоревају енергију током дана. Како се аденозин акумулира, везује се за специјалне рецепторе коју помажу у регулисању критичних ћелијских функција, укључујући сан.

„Када се активирају ови рецептори, они успоравају пренос нервних сигнала и ослобађање неуротрансмитера“, истакао је Скот Ривкис, ендокринолог и професор на Брауновој школи јавног здравља.

Ефекат је попут менталног прекидача за пригушивање: везивање инхибира неуронску активност, чинећи нас поспанима. Док спавамо, аденозин се разграђује, а мозак не може да настави нормално да функционише. Кофеин нас тако држи буднима.

„Кофеин је снажан антагониста аденозина који ће блокирати аденозин на сваком од различитих подтипова рецептора. Када су ти рецептори заузети, аденозин не може да се веже и успори мождану активност. Уместо тога, нервне ћелије настављају да се активирају, неуротрансмитери настављају да теку и ми се осећамо будно.Тај однос назива се и јин-јанг. Што више кофеина конзумирате, већи је број рецептора који се попуњавају – иако постоји физиолошка граница“, навела је професорка Шивон Бенкс, која је и директорка Истраживачког центра за понашање, мозак и тело на Универзитету Јужне Аустралије.

Када се у тело унесе велика количина кофеина долази до блокаде већине аденозинских рецептора.

Међутим, овај однос није статичан. Како кофеин блокира аденозинске рецепторе, тело компензује то тако што их производи више. Временом су потребне веће дозе кофеина да би се постигао исти ефекат, што доводи до толеранције и зависности на молекуларном нивоу.

Шта истраживање каже о дремкама са кофеином

И дремке и кофеин могу ресетовати мозак – дремке чишћењем аденозина, кофеин његовим блокирањем.

Да ли би кратка дремка после шољице кафе могла појачати ефекат стимуланса?

„Сама дремка је на неки начин борба против поспаности, али се и кофеин бори против поспаности. Због тога комбинација оба даје одличан ефекат за здравље. Кофеину треба око 20 до 30 минута да почне да делује на наш организам, а то је и дужина идеалне дремке. Ако спавамо дуже од 30 минута или сат времена, упадамо у дубок сан“, истакао је Сеиџи Нишино, професор емеритус психијатрије, бихејвиоралних наука и медицине спавања на Станфорду.

Ипак, дремка изазвана кофеином остаје недовољно проучена. У студији из 1997. године истиче се да је утврђенао побољшање способности вожње код учесника који су комбиновали кофеин са кратком дремком, а студија из 2001. године је описала користи кофеина након дремке.

Али докази су оскудни, а стручњаци опрезни

Истраживање професорке Бенкс било је фокусирано на стратешку употребу кофеина, посебно на радном месту.   У пилот студији објављеној 2020. године, професорка и и њен тим открили су да дремка са кофеином (200 милиграма кофеина) непосредно пре 30.минутног одмора смањује умор и побољшава когнитивне перформансе.

„Ове студије имају ограничења, јер су различито реаговали људи који су учествовали у студији, а који су у средњим и старијим годинама.Такође постоје индивидуалне разлике које треба узети у обзир. Неки људи су мање или више склони дремкама, док други имају необично високу осетљивост на кофеин. Без обзира на то шта истраживања показују о ефикасности дремки са кофеином, то на крају „зависи од особе и од ситуације“, рекла је Нора Волков, директорка Националног института за злоупотребу дрога при Националним институтима за здравље.

И колико год кофеин био ефикасан за побољшање пажње и будности, Волков упозорава да дремке са кофеином никада неће бити чаробни метак за продуктивност - или замена за добар ноћни сан.