Але и бауци који вребају док спавамо – како помоћи детету да победи страх од мрака

За већину одраслих мрак је само део ноћи, али за децу може постати извор страхова и позорница невидљивих чудовишта. Зашто се најмлађи плаше таме и како им можемо помоћи да у тој тами пронађу светло?

Страх од мрака је природна фаза у развоју. Најчешће се јавља између друге и треће године живота, када деца постају свеснија света око себе и почињу интензивније да развијају машту.

У мраку, чак и познато окружење постаје нејасно и збуњујуће.

„Фантазија је погонско гориво за ноћни страх или за страх од мрака. Деца која имају бујну машту, деца која воле и радо конзумирају садржаје који распирују ту машту су деца која су можда склонија томе да развију неки облик страха од мрака.

Aли, у исто време су то деца са којима на игровни начин можете правити стратегију како да се те опасности, под знацима навода, некако и одагнају. Тако да су то у исто време и деца која су пријемчивија за сваку врсту интервенције и за родитељско вођење у том контексту”, каже психолог Радмила Вујић Бојовић.

Блага светлост у соби, рутинске активности пре спавања, попут читања омиљене приче, и постепено навикавање на мрак, могу да помогну смањењу страха. Кључни корак је, свакако, разговор с дететом.

„У сваком случају – не негирати страх, не правити се као да га нема, не преувеличавати страх, не говорити само о томе, не фиксирати дете на ту ситуацију, правити са дететом заједно неку игровну стратегију како да се бори против тих неких страшних `ала и баука` које у мраку можда вребају. То неко ноћно светло као сасвим добро прелазно решење и онако један здрав приступ томе да је ок и некад да се нечега и плашити”, објашњава Вујић Бојовић.

Ипак, страх од мрака има и своју позитивну страну. Он помаже деци да науче да се суочавају са изазовима и да развију храброст.

Победа над страхом од мрака гради самопоуздање и показује детету да је способно да савлада и веће препреке у будућности.