Четвртком у 9: Живот нема репризу, зато су за добро здравље најбитније здраве навике и превенција

Светски је дан борбе против дијабетеса, од ког у Србији болује близу 800.000 људи, а многи и не знају да га имају док не дође до компликација, слепила, отказивања, бубрега, можданог удара. Пре седам дана у Београду се започело са скринингом за рано откривање рака плућа у клиници за пулмологију Универзитетског клиничког центра Србије. А новембар је месец борбе против рака плућа, од ког годишњи у Србији премине око пет хиљада људи.

Како наводи др Михаило Стјепановић, директор Клинике за пулмологију УКЦС, често се говори о томе колико је рак плућа опака болест од које највише умиру особе мушког пола, а на другом месту је по смртности код особа женског пола.

„Драго ми је да влада стварно велико интересовање, да смо ми попунили и новембар и полако и децембар. Скрининг је намењен за оне грађане који спадају у ризичну групу – све особе које су старије од 50 година и који имају више од 30 година пушачког стажа“, објашњава пулмолог.

После обележавања Светског дана борбе против диабетеса, креће трећи караван у организацији Министарства здравља посвећен кардиоваскуларним болестима.

„Ово је историјска година за здравствени систем Србије“, истиче професор др Небојша Тасић, саветник министра здравља за превенцију.

„Влада и Министарство здравља на челу са др Златибором Лончаром је фокус својих активности ове године ставило на превенцију и скрининг. С једне стране, сведоци смо решавања листе чекања, али оно што је јако важно је и то да су претходних година на врхунски начин реконструисане слика дијагностике и терапије у држави Србији“, додаје проф. Тасић.
Поред малигних болести, кардиоваскулане болести су водећи убица јер сваки други становник Србије умре од инфаркта, можданог удара и дугих кардиоваскуларних болести, а сваки пети од онколошки.

Хроничне незаразне болести су превентабилне

Добро организован здравствени систем, са добрим акцијама, заједно са едукованим и мотивисаним становништвом је гаранција успеха, јер је превенција основа сваког здравственог система и основа очувања здравља.

Исто тако, скоро 250.000 становника Србије је у претходних девет викенда, када су здравствене установе отвориле своја врата и викендом, обавило здравствене прегледе. 

На основу ових прегледа добиће се квалитетни подаци на основу којих може да се направи дугорочан план и програм превенције на основу кога ће се очувати здравље нације, истиче др Тасић.

Рак дојке друга водећа малигна болест по смртности

Професорка др Верица Јовановић, директорка Института за Јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ истиче да поред рака плућа, рак дојке је друга водећа малигна болест која оптерећује општу популацију не само у Србији, већ и у свету.

Зато се и ове године у оквиру кампање РТС-а, Рак је излечив, и кампање Министарства здравља и Института „Батут“, мобилни мамограф се са Келемегдана поново сели у Таковску 10.

„Очекујем да ће се, као што је то било и до сада и у ранијим акцијама, одазвати што већи број наших грађанки и да ћемо моћи заједнички да прегледамо што већи број жена. Ја бих хтела само да подсетим да све жене које су у животној доби од 45 до 69 година, и које у последње две године нису урадиле мамографију, имају могућност да закажу преглед. Наши телефони 060/ 7171523 и 060/7171969 ће радити током сутрашњег дана радити од 9 до 14 часова, а радићемо и у суботу“, подсећа др Јовановић.

Доступни подаци из медицинске литературе говоре да се код сваке осме жене у току живота може развити рак дојке. Прегледом се рак не може спречити, али се може открити на време, а захваљујући савременим терапијама, уколико се рано открије у 90 одсто случајева је излечив, напомисе др Јовановић.

Све више деце болује од болести карактеристичних за каснију животну доб

Доктор Горан Вукомановић, педијатар кардиолог, заменик директора Дечје клинике у Тиршовој, наглашава да када се говори о кардиометаболичким поремећијама, да се они превенирају још у дечјем узрасту.

„Формирање здравих навика почиње још у трудноћи. Не постоји у трудноћи минимална доза алкохола или дувана. Свака је опасна, свака касније представља ризик за кардиоваскорне и развојне поремећаје. Када се дете роди, здраве навике почињу дојењем. Када почне да расте, здраве навике постају обавеза, а то је пре свега физичка активност, да их отргнемо од онога што се данас зове седентарни начин живота“, наводи др Вукомановић.

Такође, за последњих 20 година како показују подаци Института за јавно здравље, број гојазне деце је три пута повећан, а двоструко је увећан број прекомерно ухрањене деце.

„Ми сад имамо децу од 13-14 година којој лечимо хипертензију јер имају по 20-30 килограма вишка, која имају инсулинску резистенцију и метаболичке синдроме, који су већ сада ризик фактори да они не доживе одрасло доба. Дакле, суштина је заправо да кренемо на време“, истиче др Вукомановић.

Са скринингом се почиње још на рођењу и болест може да се открије на време, али је суштина у формирању здравих навика од најранијег детињства, а то примарно морају бити родитељи, закључује кардиолог педијатар.

Емисију Четвртком у 9: Јер живот нема репризу можете погледати у видеу на почетку текста.