Само пет одсто деце нема проблема са кичмом и стопалима, решење је једноставно – физичко васпитање

Стручњаци кажу да није добро да деца пре осме године почну да тренирају. У пракси се мало родитеља тога придржава. Са једне стране, скупи тренинзи, са друге, више од 90 одсто деце са проблемима кичме или стопала. А решење је једноставно – најобичније вежбе истезања и више часова физичког.

Скоро да нема школарца, па ни предшколца, који не тренира неки спорт. Ипак, физијатри кажу да само пет одсто деце нема проблема са кичмом или стопалима. Педијатри такође упозоравају да је све више гојазне деце и малишана који пате од дијабетеса.

Стручњаци тврде да би један од разлога могао да буде и то што свако друго дете не зна како се раде вежбе загревња и истезања.

„Детету треба да пружимо могућност да што више открива кроз игру, кроз школице спорта, кроз базичне спортове које не треба пропуштати. Не само због јачања физичке мускулатуре, коштајног система, кардиоваскуларног система, него и због тога што је свако дете жељно откривања нових ствари које не треба да му спутавамо“, објашњава педијатар, др Александра Младеновић.

Физијатри саветују родитељима да децу уписују на спортове од четврте године и препоручују пливање.

„Пливање је убедљиво најбољи спорт, зато што је то симетричан спорт, где се развијају обе стране тела и то је спорт где не постоји гравитациона сила на коштано-згобни систем. Мишићи се правилно развијају без оптерећења коштано згобног система. Тако да прво саветујемо ровитељима пливање, затим ту може да дође у обзир и ритмичка гимнастика, атлетика. Од шесте године већ могу и неки борилачки спортови, у седмој години кошарка, у осмој години фудбал и у деветој години одбојка“, истиче шеф одељења физикалне медицине, др Милош Полексић.

Српски савез професора физицког васпитања и спорта одавно је покренуо иницијативу да деца у школама сваки дан имају час физичког. План не може у потпуности да се реализује, јер поједине школе немају довољно терена и фискултурних сала.

С друге стране, додатни часови су преко потребни јер данашњој деци физичко постаје све мање интересантан предмет. Ипак, има деце, кажу, која прерано одлазе на такмичења.

„Mи имамо децу која тренирају, али је проблем о коме се врло мало прича јесте излазак из спорта. Они пробају један спорт, други спорт, изађу и можда се више никада не врате. Деце би све до неких осам, девет година требало превасходно да се играју, да то буде једна неструктуирана игра“, наводи члан националног просветног савета, Горан Петровић.

Скакање, пењање на дрво, добацивање лоптом - једноставно, а ефикасно. Родитељи не плаћају скупе тренинге, а деци је корисно. Није важно ко ће постати шампион, важније је да деца буду здрава и да буду само деца.