Лечење гојазности кошта више него улагање у наоружање у неким земљама, данас бесплатни прегледи у УКЦС

Више од 200 болести доводи се у везу са гојазношћу. Зна се и да она скраћује живот. О томе зашто је некада тешко смршати, и које су најчешће грешке у тим покушајима, али и о саветима за здраво скидање килаже без гладовања, за Клинику Наздравље говорила је ендокринолог, проф. др Снежана Половина, шеф Амбуланте за гојазност Универзитетског Клиничког центра Србије.

Бесплатни прегледи организовани су данас, од 12 до 16 сати на Амбуланти за дијететику у Универзитетском Клиничком центру Србије. Није потребна ни здравствена књижица, ни лична карта

„Потребно је да дође онај ко жели да се измери, да види колики проценат масти има у телу, и да чује савете о томе како би требало да се храни и понаша“, рекла је проф. Половина.

Од 16 до 9 сати биће одржано и предавања заинтересованим грађанима о гојазности.

Професорка Половина каже, да када се она у пракси сусреће са гојазношћу, некада су присутне придружене болести као што је дијабетес, кардиоваскуларне болести, психички поремећаји...

Наглашава да су честе психичке тегобе код гојазних људи, јер су углавном имали безуспешне покушаје да смршају, враћање тежине након дијета, склони су депресији, суицидним мислима...

Проф. Половина је говорила и о стигмаизацији људи са вишком килограма: „Доказано је да особе које су млађе имају већи проблем са стигматизацијом, нарочито младе жене“.

Скупоћа вишка килограма

Истраживања су показала и да је гојазност „скупа и велики потрошач“.

„Лечење гојазности кошта више него улагање у наоружање у неким земљама, и кошта више него лечење рецимо, последица пушења дувана“, истиче проф. др Половина и додаје да постоји и проблем за запошљавањем гојазних људи.

Објашњавајући неуспехе бројних дијета, рекла је да је навећа грешка у избору намирница.

„Свака манирница има сваки од нутритивних елемената, и беланчевине, и масти и угљене хидрате. Питање је у ком односу и које врсте масти и угљених хидрата су у тој намирници. Тиме се баве нутриционисти и специјалисти исхране, дијетолози, и они дају најбољи савет шта да се једе, како да се комбинује да не би било проблема са варењем на пример“, каже проф. Половина, и истиче да је уз све те савете од велике важности редовна физичка актовности, и то не само код гојазних људи.

Саветује да, када осетимо глад између оброка, треба да бирамо орашасте плодове, јогурт, кефир, кисело млеко, кувана јаја уз мало поврћа, што су квалитетни протеини и масти добри за утољавање глади.

Објашњава да је нормално да се током дијете јави велика жеља за слаткишима, код оних који су на њих навикли, и да је у тим ситуацијама дозвољено узети мале количине, како би се задовољила та потреба.

Лекови и операција као опције

У Центру за лечење гојазности, годишње се збрине око хиљаду пацијената. У решавању проблема гојазности користе се и лекови али и хирургија.

Лекови ступају на снагу када задат режим исхране уз вежбање после три до шест месеци не да очекиване резултате. Њих искључиво одобрава лекар.

Када лекови не дају резултате, каже проф. Половина, следи хируршко лечење гојазности: „Оно се своди на смањење резервоара желуца и на скраћење пута ресорпције хране. Тим начином смањујемо енергетски унос и олакшавамо пацијенту да држи дијету“.

Истраживања показују да је сваки пети Србин гојазан и да ће за 10 година сваки трећи патити од ове болести, ако нешто не учинимо.

На Светски дан борбе против гојазности, проф. др Половина поручује да будемо умерени у уносу хране, да бирамо здраве намирнице и да будемо физички активни.