Кардиохирурзи Института „Дедиње“ самостално изводе једну од најкомпликованијих операција

Лекари Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ самостално су извели операцију коју су до сада радили уз помоћ страних стручњака. Та метода је врхунац хирургије на аорти кажу лекари, а пацијент коме је урађена компликована операција већ се опоравља код куће.

Александар Перишић, четрдесетчетворогодишњи Аранђеловчанин, оперисан је пре недељу дана на Институту „Дедиње“ и већ је пуштен на кућно лечење. После опоравка, који траје око месец дана, вратиће се нормалном животу и физичким оптерећењима, а неће морати да пије ниједан лек.

Да његов аортни залистак није оперисан новом Росовом процедуром, питање је какав би био исход. Заменик управника Клинике за кардиохирургију Института „Дедиње“ каже да је оваква промена на срчаној аорти најчешћи узрок изненадне смрти, а може бити урођена или стечена.

„Оно што је специфичност, узима се такозвани плућни залистак који је у потпуности здрав, и тај залистак у одраслих пацијентата није толико оптерећен из разлога што су притисци на тој страни нижи, а с друге стране, он на другој позицији, као аортни залистак почиње да функционише, не мења се у току живота и неограниченог је трајања“, објашњава доц. др Петар Луковић заменик управника Клинике за кардиохирургију Институт „Дедиње“.

Када особа отежано дише, брзо се замара, има болове у грудима и често губи свест, највероватније се ради о сужењу аортног залистка. Када се дијагностикује, прогнозе нису добре. Пацијент без операције најчешће живи од две до пет година.

„Ова интервенција је сада постала рутинска, тако да немамо ограничење у броју болесника које ћемо оперисати на тај начин, једино морамо понудити ту интервенцију болесницима који заиста то и заслужују. Млади болесници, првенствено деца. Што се тиче броја пацијената, то би могло бити 10 до 15 процената свих болесника који треба да буду оперисани због тешког оштећења аортног залистка, као што је аортна стеноза, односно сужења аортног залиска“, додаје др Луковић.

Листа чекања за ову компликовану операцију постоји, а план је да лекари на Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ до краја године самостално обаве двадесетак операција које се сматрају најкомпликованијим у кардиохирургији. Кандидати су пацијенти млађи од 50 година, односно, радно активно становништво, спортисти, а посебно жене које желе да рађају.