Дигитализацијом у борби против лимфома

У свету са лимфомом, малигном болешћу лимфоцита живи око милион људи, а у Србији сваке године више од 1.000 особа добије ту дијагнозу. С којим су се изазовима током пандемије суочавали оболели и колико им је у свему томе помогла дигитализација, анализирала су удружења пацијената и лекари на регионалном скупу посвећеном лимфому.

Током пандемије неке здравствене установе су непрекидно биле у црвеној зони, а друге су улазиле и излазиле из ње. Пацијентима су померани прегледи, контроле, операције. Здравствени радници су се борили на два фронта. У тој борби им је помогла дигитализација.

„Направили један систем, који је путем онлајн комуникације омогућио 24-часовну комуникацију лекара и пацијената на тај начин што је омогућено лекарима да на врло једноставан начин сазнају какво је стање пацијента, да добију нотификацију на свој мобилни телефон ако је неко животно угрожен и где треба дати, пружити помоћ у сат или два“, каже директор Клинике за хематологију КЦС, доц. др Дарко Антић.

„Почели смо да користимо дигиталне платформе, телефонске контакте, мејлове када је то могуће, када су у контролисаном стању“, објашњава хематолог са КБЦ „Бежанијска коса“, др Оливера Марковић.

Различите дигиталне платформе користила су и удружења пацијената.

„Ми као удружење пацијената смо организовали разне едукативне скупове у сарадњи са нашим лекарима преко Зума и коришћења дигиталних технологија. То се показало као јако добра пракса, тако да смо са тим наставили. Колико је дигитализација тих података битна и колико заиста може да поправи начин лечења ових пацијената“, наводи Маја Коцић из Уружења „Липа".

„Ми смо путем видео-веза комуницирали, одржавали начин и локалне и међународне састанке, ту су друштвене мреже биле укључене“, каже Дражен Винцек из хрватског Удружење пацијената оболелих од лимфома.

„Важна је добра сарадња удружења из региона, јер се суочавамо са истим тешкоћама, имамо исте проблеме“, нагласила је Пиринга Петрова из бугарског Удружења пацијената оболелих од лимфома.

Лимфом не боли, па пацијенти неретко касно потраже помоћ лекара.

„Најчешћи симптом је увећање неких од лимфних чворова имамо опште тегобе - повећана температура, губитак у телесној тежини, повећаног ноћног знојења“, каже др Оливера Марковић.

Ове симтпоме не игноришите, јер што се болест раније открије, боља је прогноза.