Свет пати од пандемије несанице – карантин, брига и „плава светлост“ главни узрочници

Сви по мало поремете спавање око новогодишњих празника, али се већина брзо врати уобичајеном ритму. Међутим, све више људи има несаницу и не може да заспи до зоре.

Доктор Драган Хрнчић, специјалиста интерне медицине и неурофизиолог Медицинског факултета у Београду, каже да последња посматрања показују да је током пандемије квалитет спавања нарушен током пандемије и да све већи број људи све краће спава.

„Спавање је виталан физиолошки процес без којег би нормалан живот био немогућ. Не само да се тело током спавања одмара, већ се меморија консолидује. Током дана све информације које примамо се складиште у привремену меморију, а током спавања се пребацује у дуготрајну меморију“, каже Хрнчић.

Осим тога, спавање је јако важно и за друге телесне системе, попут одбрамбеног и да од количине и квалитета сна умногоме зависи имуни одговор тела.

Од чега зависи како ћемо спавати

Спавање је регулисано такозваним процесима Ц и С – хомеостатским механизмима који омогућавају спавање, а који су у карантинским условима били значајно нарушени.

„То што смо имали већу количину слободног времена нисмо искоришћавали за дуже спавање, него већим бригама и размишљањима“, објашњава Хрнчић.

Оно што је такође допринело проблемима са сном јесте што су се људи окренули дигиталном свету у карантинским условима, што је значило већу употребу уређаја који емитују „плаву светлост", која нарушава лучење мелатонина – основног хормона потребног за спавање.