Од краљева до научника - како ће изгледати нова серија динара

Некада су привилегију да се нађу на новчаницама имали владари попут Петра II Карађорђевића и краљице Марије. Некада владари, а данас научници, уметници и друге личности које су обликовале српску и светску историју.

Ко одлучује о томе чији ће се лик наћи на новчаници?

„Креативни тим уметника Завода за израду новчаница и кованог новца сматрамо одговорним за идејна решења нашег новца који поред средства плаћања и симбола државности можемо сматрати потентним културно-историјским сведочанством односно промотером доминантних вредности једног народа и њихових достигнућа“, рекао је Жељко Стојановић, нотафилиста.

Прве новчанице коришћене у Србији штампане су у Белгији и у Француској, а од 1929. године у Србији.

Од тада па до данас, вредност и изглед новца мењали су се у складу са променама државног уређења. Мотиви дочаравају живот и рад личности на новчаници, али ту су и заштитни елементи.

„Као што су водени знак, заштитна нит, прозирни регистар, кип-ефекат, и махом омиљени кинеграм приликом чије промене сведочимо смени мотива у ефекту дугиних боја“, рекао јеколекционар.

Хиљадарка из Краљевине Југославије

Најлепшом новчаницом у историји наше нумизматике сматра се она од хиљаду динара из времена Краљевине Југославије, на којој је први пут приказан познати женски лик - краљице Марије Карађорђевић.

Ипак, једна од највећих промена догодила се када се на новчаници од 20.000 динара нашао лик Алије Сиротановића, рудара ударника из Трторића у Босни и Херцеговини.

„После Другог светског рата, прво издање новчаница које носи датум 1944. године су новчанице са ликом партизана. Одмах затим '46. године следи период соцреализма, дакле мотиви су соцреалистички - индустрија, пољопривреда, радник, сељанка, а на реверсу новчаница на полеђини су географски мотиви, као рецимо Дубровник који је на полеђини познате стодинарке из 1955. године, то је била једна врло лепа новчаница и тражена у свету“, рекао је Ранко Станојевић, из Одсека за изложбе и едукацију Народне банке Србије.

Уметност је у новцу

 Папирни новчани апоени које данас користимо нису мењали изглед више од две деценије.

 „У савремено доба нису више личности - ин - теме су сада универзалне вредности, и ја бих био слободан да кажем да је крајњи рок за издавање нове серије новчаница у Србији EXPO 2027. и не само крајњи рок већ и добар тренутак за тако нешто“, рекао је Ранко Станојевић - одсек за изложбе и едукацију Народна банка Србије

Када се помене новац, више се не мисли само на средство плаћања, већ и на уметнички израз, који представља симбол моћи и развоја једног народа. Новац тако кроз историју повезује национални идентитет са оним што је било  и оним што је сад.