Штап за Додика!

Тајне депеше америчких дипломата показују да председник Републике Српске Милорад Додик последњих година све више изазива незадовољство Вашингтона захтевима за већу аутономију РС. У депешама се говори о Додиковом све пркоснијем ставу и тежњи ка сецесији, коју многе дипломате и званичници у региону виде као највећу опасност за стабилност на Балкану.

Додик је, откривају материјали у које је Ројтерс имао увид, отворио старе ране када је 2009. године рекао да босански муслимани стоје иза напада на сарајевској главној пијаци 1994. и 1995. године, када је погинуло више од 100 људи.

Тадашњи амерички амбасадор у БиХ Чарлс Инглиш рекао је Додику да је порицати чињенице о тим нападима исто као порицати Сребреницу.

"Они који то чине, биће третирани као они који негирају Холокауст - у најбољем случају сматраће се маргиналним елементима, на суманутој маргини и са дубоко негативним програмом", рекао је Инглиш, који је годинама службовао на Балкану.

Депеше откривају и да је Вашингтон желео да високи представник у БиХ заузме оштрији став по том питању.

"Додик постаје све опасније пркосан и једак у одсуству јасног одговора високог представника", написао је Инглиш у депеши из јуна 2009. године.

Додик поткопава државу 

У поруци се наводи и да је Додик "појачао темпо својих напора да реформе уназади и поткопа државу. Његов циљ је, у најмању руку, да обнови ниво аутономије који је РС имала на крају рата 1992-1995. године".

Дипломате и аналитичари већ дуго спекулишу о циљевима "грубог и помало плаховитог лидера СНСД-а", како се у депеши из 2006. године говори о Додику. Други допис из маја 2009. године, описују његову "халабуку" као опасну, ма какав био његов циљ.

"Иако Додикова реторика звучи неупућенима као апсурдно позерство, јавност у РС узима је здраво за готово, а њега види као браниоца РС", истиче се у депеши и додаје да "у најмању руку то ствара климу у РС у којој је било ком политичару, па и Додику, немогуће да направи компромис, укључујући оне који се тичу државних реформи неопходних да би се Босна приближила НАТО-у и ЕУ".

"Још је опасније што се ствара клима у којој Срби виде државу као непријатеља, а јавности у РС уливају наде да ће у извесном тренутку Додикови 'легални аргументи' превагнути и да ће РС на крају осигурати разлаз - наде које додатно јачају Додикове редовне спекулације о таквој могућности", наводи се у депеши.

У једној депеши, написаној после састанка Додика и четворице генерала босанских Срба 2007. године, помиње се забринутост коју је изразио босански министар одбране Селмо Цикотић.

Цикотић је навео да располаже обавештајним информацијама да Русија и ондашњи премијер Србије Војислав Коштуница отворено храбре Додика и подстичу га у настојањима да дестабилизује ситуацију.

"Цикотић је позвао амбасадора да не одустаје од супротстављања премијеру РС Додику који из политичких разлога ствара вештачку кризу. Цикотић је рекао да би само 'веродостојна претња силом' натерала Додика да уступи."

Додик: Амбасадори не треба да воде земљу

На питање Ројтерса да прокоментарише депеше, Додик је рекао да оне показују континуирани модел страног мешања и збивања у Босни.

"Амбасадори не треба да воде земљу, они треба да се понашају онако како се понашају у другим земљама, то ми желимо", навео је председник РС.

Коментаришући састанак Цикотића с америчким амбасадором, Додик је истакао да је "невероватно како министар одбране покушава да се меша у локалну политику" и додао да је реч о "мешању војске у цивилна питања".

Депеше указују и на то како политичке поделе унутар ЕУ и другде компликују способност међународне заједнице да пружи одлучни одговор на изазове у БиХ.

"Саговорници из ЕУ забринути су поводом Додикових претњи у БиХ", каже се у депеши из 2007. године о консултацијама САД и ЕУ које се тичу БиХ.

"Неколико саговорника довело је у питање спремност ЕУ да подржи оштрије мере, укључујући оне које би подразумевале да се Додик на крају смени", наводи се у депеши.

У априлу 2009. године Инглиш је навео да сумња у то да ли је ЕУ у стању да да адекватну подршку Босни када се заврши мисија ОХР.

"Нисмо толико сигурни да ли су Европљани спремни да руководе Босном после ОХР", написао је Инглиш у депеши под називом "Шта да се ради с проблемом званим Босна".

"Док у Европи, можда, верују да је њена привлачност довољна да се превазиђу дубоке етничке поделе у Босни и њене нефункционалне државне структуре, докази говоре друкчије. Део проблема је у томе што је сама ЕУ подељена у погледу Босне", рекао је Инглиш.

"Међу државама чланицама, само пар њих, а пре свега Британија, јасно схватају опаности које носи са собом тренутна политичка динамика Босне. Тиме што ће напросто да потисне у страну проблем Босне, ЕУ ризикује да се у Босни понови динамика ЕУ-САД из 1991. године", упозорио је Инглиш.

"Срби реагују на 'штап' (то јест, санкције), али ми се морамо решити да га применимо у случају потпуне непомирљивости", закључује у депеши тадашњи амерички амбасадор у БиХ.