Сребреница мучи Холанђане

"Неуспех батаљона холандске војске да спречи масакр над Муслиманима у Сребреници 1995. и даље мучи холандско друштво и отежава размештања војника у иностранству", наводи се у депеши из амбасаде САД у Хагу коју је објавио Викиликс.

У депеши под ознаком поверљиво послатој 19. децембра 2006. године наводи се да је холандски министар одбране Хенк Камп представио специјално знамење за војнике који су били у батаљону под окриљем Унпрофора у БиХ 1995. године, што је изазвало оштру реакцију медија.

Иако је знамење имало за циљ да ода почаст холандским војницима који су "часно и савесно служили у тешким околностима", оно није добро примљено у холандском друштву, које и даље има проблема због неуспеха у спречавању масакра над Муслиманима који су у Сребреници починиле снаге босанских Срба.

У депеши објављеној 2. фебруара, наводи се да се "кукавице из холандског батаљона" у Холандији окривљују што ништа нису урадили да спрече масакр, док су војници тврдили да одбрана Сребренице није била могућа због неодговарајућег мандата и оружја, као и недостатка подршке УН.

Војници су се вратили кући уз критике да су некомпетентни, а многи су тражили лечење од трауме.

Масакр је довео до пада холандске Владе 2002. године, после извештаја Холандског института за ратну документацију, у којем су војници ослобођени већег дела кривице, будући да су били бројно надвладани и слабо наоружани, али је кривица делом приписана Влади која их је послала.

Последица је, наводи се у депеши коју је потписао заменик шефа мисије у амбасади Чат Блејкмен, да холандска влада мора да испуни одабране критиријуме пре него што парламент пристане да пошаље трупе у иностранство.

Најзначајнији захтев се тиче већих овлашћења како би се избегло неиспуњавање задатка, што се, верују Холанђани, догодило у Сребеници. Због тога је и неколико пута било заустављено слање холандских војника у Авганистан.

Због знамења холандском батаљону из Сребрнице организовани су протести у Сарајеву и Хагу, а тај потез критиковале су Мајке Сребренице, као и медији и организације за заштиту људских права у Холандији, наводи се у депеши. 

У другој депеши, послатој 2000. године из амбасаде САД у Хагу, а коју је Викиликс објавио 2. фебруара, наводи се да већина Холанђана верује да треба да ради на владавини права у свету, ако је нужно и војним операцијама, али да нико не жели да буде поново изложен ризику неуспеха попут Сребрнице.

Холандске власти су међу критеријуме уврстиле јасан мандат УН или друге међународне организације, укидање двоструке команде и одрживе политичке и војне циљеве.

"Није случајност то што су се Холанђани дистанцирали од обавеза на терену на местима као што су Косово, Кипар или Западна Сахара", наводи се у депеши из 2000. године.