Немачка и САД развијају шпијунски сателит

Према документима Викиликса које је објавио норвешки лист Афтенпостен, Немачка и Сједињене Америчке Државе планирају заједнички сателитиски шпијунски пројекат, вредан 270 милиона долара.

Према том пројекту названом ХиРОС (скраћеница за Оптички сателитски систем високе резолуције), биће направљени сателити високе резолуције који могу да разазнају предмете од 50 центиметара и да шаљу њихове снимке на Земљу много брже него садашњи сателити и који могу инфрацрвеним зрацима да снимају и ноћне фотографије.

Званично, ови сателити су намењени цивилној заштити животне средине, а 70 одсто капацитета сателита биће продато приватним лицима и програм ће у ствари бити "под потпуном контролом" немачке тајне службе (БНД) и немачке свемирске агенције (ДЛР).

Према наводима депеша из амбасаде САД у Берлину које објављује лист Афтенпостен, из периода од фебруара 2009. до фебруара 2010. године, неке земље, пре свега Француска, покушале су свим средстивма да минирају овај пројект.

Али, то француско противљење пројекту одбацили су немачки званичници, произилази из депеша до којих је дошао Викиликс. Један званичник ДЛР-а Андреас Екарт је рекао, према депешама, да није предвиђена никаква сарадња са Француском или неком другом земљом ЕУ за тај пројект.

ДЛР пориче шпијунску намену сателита

Према наводима које је објавио лист, сателити треба да почну да раде 2012-2013. године.

Портпарол ДЛР-а демантовао је да је ХиРОС програм за шпијунске сателите и рекао да се ради на томе да се преносе подаци за потребу јавних служби, као на пример у кризним ситуацијама као што су природне катастрофе.

"ХиРОС није ни шпијунски сателити ни тајни пројект", рекао је портпарол ДЛР-а у одговору електронском поштом за агенцију Франс прес.

Званично Француска и Немачка раде на заједничком програму свемирског снимања, заједно са Белгијом, Шпанијом, Грчком и Италијом. Француска и немачка влада одбиле су да коментаришу ове наводе, као и амбасада САД у Ослу.

Норвешки лист Афтенпостен је дошао у децембру 2010. године до свих 250.000 дипломатских депеша које је прибавио Викиликс, а да при том није постигао споразум са Викиликсом о њиховом објављивању као што је то учинило пет великих светских листова (Њујорк тајмс, Гардијан, Монд, Ел Паис и Шпигел).