"Михољско лето" за крај септембра и почетак октобра - Недељко Тодоровић открива када нас очекује први мраз

Јесен је почела јутрос у два часа и пет минута, а ово јутро донело је знатно ниже температуре у односу на претходне дане. После дугог, топлог и веома сушног лета, пред нама је период који често доноси велике температурне осцилације – од свежих и прохладних јутара до знатног загревања током дана.

Метеоролог Недељко Тодоровић је објаснио да ће температуре у наредном периоду постепено опадати, у складу с календаром.

"Сунце ниско на небу слабије загрева површину тла, самим тим и приземни ваздух, тако да температуре падају полако", рекао је.

Просечна максимална температура почетком септембра износила је око двадесет шест степени, крајем месеца биће око двадесет два, а у октобру ће се кретати од двадесет један до петнаест степени, при чему је октобар месец с најизраженијим падом просечних температура. Пад ће се наставити и у новембру, са петнаест на девет, односно осам степени.

Када је реч о дневним температурним осцилацијама, Тодоровић каже да оне зависе од стања атмосфере – веће су по ведром и сунчаном времену, а мање када има облака и кише, а разликују се и по надморској висини и насељености места.

Београд има најмање дневне амплитуде

Београд, наводи, има међу најмањим дневним амплитудама у Србији. Истакао је и да су амплитуде уопштено веће лети, док зими, у децембру, јануару и фебруару, просечно износе седам до осам степени.

"Субјективно је кад ви кажете сад у јесен је већа амплитуда зато што вас је изненадило, под знацима навода, хладно јутро", објаснио је.

На питање о падавинама, Тодоровић наводи да је ситуација и даље неизвесна, али да су могући повремени пљускови, попут оних забележених претходног дана, када је у планинским пределима регистрован и први снежни покривач, у дебљини од једног центиметра. Подсетио је да је ово друга узастопна година с мањком падавина на годишњем нивоу.

Метеоролог је додао да је ово лето било изузетно оскудно падавинама, посебно у августу, док у септембру недостаје између двадесет и двадесет пет одсто уобичајене количине.

Најавио је да ће у петак пасти нешто кише, али у малим количинама, те да ће се топао карактер времена, сличан оном у септембру, вероватно наставити и у октобру – укључујући и последња три-четири дана овог месеца, када се очекује нова топла варијанта времена.

На тврдњу да се у Европи најављују топлотни таласи до четрдесет степени, овај саговорник је демантовао такве наводе, оценивши их као непроверене информације.

"У Француској нема ни случаја да то буде. Може на југу Француске до тридесет. У Шпанији, и то у оним централним деловима, до тридесет пет, и то један или два дана", прецизирао је Тодоровић.

Први снег пред почетак јесени

На питање како објашњава да је, само дан пре почетка јесени, забележен снежни покривач, одговорио је да временске прилике не иду строго по астрономском календару.

"Ми рачунамо септембар у метеорологији и климатологији, септембар је први јесењи месец. Децембар је први зимски месец, а снег просечно падне крајем новембра", објаснио је, додајући да разлика просечне температуре у нашем поднебљу износи десет степени, што чини овакве осцилације очекиваним.

Најавио је да прва недеља јесени неће бити превише променљива, већ да ће карактер времена бити углавном стабилан.

"Сваки пети или шести дан буде неко пролазно захлађење с нешто мало кише, али три-четири дана узастопно је ипак пријатно, топло и сунчано време", рекао је, најавивши да ће последњих дана септембра и почетком октобра максималне температуре бити изнад двадесет пет степени, што одговара критеријумима летњих температура – најавa онога што се назива "михољско лето".

На питање да ли ће јесен бити топлија у односу на просек, одговорио је да се очекује настављање тренда надпросечних температура из претходних месеци, те да се средином октобра, посебно у мањим местима и околини Београда, очекује први мраз, док би се у другој половини новембра могао појавити и снег.

"Сад је врло брз прелазак из летње ситуације ка зими", закључио је Тодоровић.

Нагле промене времена и организам

Доктор Петар Оташевић из Института Дедиње је истакао да нагле промене температуре могу представљати додатно оптерећење за организам. "Наш организам то перципира као ситуацију на коју треба да се навикне и ми нормално имамо одговарајуће физиолошке механизме којима се наше тело прилагођава промени температуре", објаснио је.

Посебно су угрожене старије особе, деца и људи са хроничним болестима, код којих су механизми адаптације успорени.

Саветује да се у оваквим периодима прилагоди начин облачења, да се, уколико смета ниска јутарња температура, избегава излазак у раним јутарњим часовима, а да се редовна терапија, посебно код особа лечених од хипертензије, усклађује искључиво у договору с лекаром.

"Ми сваке године пролазимо мање-више кроз исте или сличне сценарије, тако да се договорите унапред", нагласио је Оташевић, подсећајући да су многи пацијенти током лета смањивали терапију због ниског притиска, па је сада треба поново прилагодити.

Лекар саветује да свако "слуша своје тело" и обрати пажњу на симптоме попут умора, вртоглавице, несвестице или болова у грудима, који су чешћи управо у прелазним периодима између годишњих доба, и да у случају таквих тегоба потражи систематски преглед.

Када је реч о повратку физичкој активности после лета, препоручује постепеност, а особама старијим од четрдесет година, или онима са факторима ризика за кардиоваскуларне болести, саветује претходну консултацију с лекаром. Особама с хипертензијом препоручује чешће мерење притиска, посебно ако осете главобољу у пределу потиљка, звоњење у ушима или вртоглавицу, јер то може бити знак скока притиска.