Метеоролог Совиљ за РТС: Топлотном таласу се не назире крај, Србију чекају температуре до 40 степени

Грађанима је већ 29. јула стигло хитно СМС упозорење на топлотни талас. Слободан Совиљ, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да ће овај топлотни талас, у односу на онај с краја јуна, трајати најмање двоструко дуже, јер се још не може поуздано проценити када ће се завршити.

"Дневне температуре су данас у већини места 37, 38 степени, локално и до 40 степени и те вредности можемо очекивати и наредних пет дана. Од среде наредне седмице топлотни талас ће додатно јачати, са температурама око 40 степени, можда и који степен више. Врхунац топлотног таласа биће од 5. до 8. августа", указује Совиљ.

Опасност по здравље

Према његовим речима, студије су показале да тропске ноћи могу бити опасније од високих дневних температура током продужених топлотних таласа, јер повећавају кумулативни топлотни стрес и стопу смртности.

Додатно су оптерећени срце и кардиоваскуларни систем, а посебно су угрожени дијабетичари и особе са болестима бубрега.

"Позивамо све, па и здраве особе, да се придржавају упутстава надлежних како би лакше пребродили овакве периоде, који су током лета све чешћи", истиче Совиљ.

Говорећи о последицама суше по пољопривреду, Совиљ објашњава да су југозападна, југоисточна и јужна Србија ове године имале више падавина и умереније температуре него претходне две године, док је у централној Србији, Војводини и Београду ситуација знатно неповољнија.

"Дефицит падавина најизраженији је на северу Бачке и Баната, где је током јула пало свега десет литара кише по квадратном метру, а овакви топлотни таласи додатно продубљују проблеме. У систему Дунав–Тиса–Дунав зато је отежано наводњавање и можемо очекивати продужавање тих проблема", напомиње Совиљ.

Драстичне промене и ванредне мере

Совиљ подсећа да су пре три до четири деценије летње температуре најчешће биле између 25 и 29 степени, док су екстремни топлотни таласи били ретки, краткотрајни и јављали се једном у две до три године. Насупрот томе, само током 2024. године Србија је забележила чак десет топлотних таласа.

"Температуре од 35 до 40 степени постале су наша нова климатска реалност. То прати неповољна хидролошка ситуација на Дунаву, повећан ризик од пожара на отвореном и већи ризик по здравље становништва. Из године у годину овакве појаве биће све учесталије и дуготрајније, што ће захтевати и примену ванредних мера", наводи Совиљ.

Пораст температуре до краја века

Истиче и да се Европа загрева готово двоструко брже од глобалног просека, а посебно наш регион. Подсећа да је 2024. године забележена чак 41 тропска ноћ више од вишегодишњег просека, односно укупно 67 таквих ноћи.

"Имамо повећане захтеве за водоснабдевањем и већу потрошњу електричне енергије, док су водостаји на минимуму. Доток воде у Ђердап близу је историјског минимума, што отежава производњу електричне енергије. Ширење соларних капацитета представља један од начина прилагођавања и јачања целокупног енергетског система", истиче Совиљ.

Метеоролог Слободан Совиљ закључује да су слични трендови присутни и на глобалном нивоу и да се, према садашњим пројекцијама, до краја века очекује пораст просечне глобалне температуре између 2,3 и 2,7 степени, што је нешто повољнији сценарио од процена које су научници износили пре десет година.