Серија "У спомен Великом рату"

Серија "У спомен Великом рату", сачињена од 13 педесетоминутних епизода репризираће се у склопу обележавања 100 година од почетка Првог светског рата.

Серија је снимана да би се старији сетили, а млађи сазнали судбину својих предака, и да би из те судбине извукли поуке.

Грађена је објективно, одређена великом временском дистанцом, следствено чињеницама до којих су аутори могли да дођу. Искоришћена је досад невиђена количина архивског материјала, у размери у којој би и највеће светске телевизије могле да нам позавиде. Што је још важније, та архива креативно је примењена, у настојању да се догађаји не само илуструју већ и објасне.

Некадашњи непријатељи третирани су равноправно нашим војницима, њихова трагична судбина није прећутана. Витешки поступци и злочини такође нису прећутани, а аутори су се трудили да све догађаје уклопе у шире универзалне историјске токове.

Серија има и ангажовану документаристичку ноту - приказивањем заборављених догађаја, људи и њихових дела, тадашњег стања споменика и, још важније, пратећи стање свести овог народа кроз протеклих 100 година, надамо се да ћемо некога ипак покренути на акцију или бар размишљање.

Тема серије је неуобичајено виђење Првог светског рата: Наиме, она се бави питањем како смо се сећали Првог светског рата у временима од 1919. до 1941, а, по последицама и касније.

Кроз теме подизања споменика, уређивања војничких гробаља и спомен костурница, кроз књижевне и друге уметничке обраде злосрећних, али и херојских ратних дешавања, сазнаје се пуно о самим догађајима, али и о новонасталим условима у Краљевини СХС, касније Југославији, који су се итекако одразили на званичну слику рата.

Наиме, рат који је довео до уједињења јужнословенских народа који су ратовали на супротстављеним странама. Управо због тога морао је бити специфично третиран од стране државне идеологије и, на известан начин, и запостављен.

Серија представља резултат осмогодишњег рада који су 1997. године започели др Мирослав Савићевић, сценариста серије, и Небојша Савићевић, доцент Факултета драмских уметности, који је редитељ и косценарист.

Идеја за серију и почетни стручни текст дошли су од историчарке мр Олге Манојловић, чији је магистарски рад обрађивао тему "Традиције Првог светског рата у београдској јавности од 1919. до 1941.", па је серија прелиминарно и била ограничена на главни град.

Међутим, потреба да се дешавања у београдској средини повежу са оним ширим, на територији целе државе, па и ван ње, изазвали су ширење серије, тако да је она, пратећи пут српских ратника, снимана широм Србије и Црне Горе као и у шест других европских земаља од Чешке па до Грчке.

Такође, обављена су накнадна истраживања историјске грађе, при чему је, поред сценариста, значајан допринос дао историчар др Небојша Поповић.

Уз помоћ многобројних месних музеја, локалног становништва, амбасада и наших људи који живе у иностранству, као и добронамерних житеља страних земаља у којима још опстојавају српска знамења, успела је да, снимајући на стотинама локација, обједини преостале трагове Првог светског рата, често затечене у тренуцима на ивици нестанка.