Читај ми!

Геостратешки положај Србије 1914. године

У вртлогу ратних припрема у Европи, неспремна за нови рат након тек завршених балканских ратова, Србија се нашла на удару не само војске једне велике царевине (Аустроугарске монархије) већ и на путу остваривања интереса и циљева и друге царевине (Немачке), и реваншистичким тежњама Бугарске.

Балкански ратови 1912-1913. године срушили су аустроугарске наде да ће Србија изаћи поражена и ослабљена. Победама у тим ратовима, српско оружје и Србија постали су узор многим словенским и другим народима у саставу Црно-жуте монархије. Територијална проширења Србије на југу реметила су планове Аустроугарске и Немачке за спајањем са Турском, и њихов продор на југоисток.

Припремајући се за рат, Аустроугарска тражи повод да се војнички обрачуна са поносним и тврдоглавим јужним суседом. Провоцирање на граници, на реци Дрини (крајем 1913. и почетком 1914. године), и покушаји да се изазове српски одговор, нису давали резултате. Након Другог балканског рата, демобилизација српске војске завршена је 13. септембра, а већ 23. септембра наређена је мобилизација целе Моравске дивизије I позива и 1. и 2. прекобројног пука.

Због развоја ''Арнаутске побуне'', наређена је врло брзо (27. септембра) и мобилизација Дринске дивизије I позива и 3. прекобројног пука, а истовремено је наређено да се имају сматрати у мобилисаном стању и 7, 9, 11, 12. и 13. пешадијски пук I позива и брдски артиљеријски пук (из састава посаде у новоослобођеним крајевима). Тридесетог септембра мобилисан је и брдски дивизион II позива. Краљевим Указом, демобилизација тих делова је наређена тек 10. децембра 1913. године.

Територија и становништво

Када су током лета 1914. године отпочела непријатељства, Србија је након балканских ратова (1912-1913), имала територију од 87.300 километара квадратних и више од 4.500.000 становника, са две јасно издвојене области које до тада нису економски, културно, а ни у административном смислу у потпуности срасле. Те две области у народу, а такође и у неким службеним актима називане су "Старим" и "Новим" областима:

- део територије од пре балканских ратова ("Старе области"), површине око 54.000 километара квадратних и са око 3.000.000 становника, већински православне вероисповести, са дефинисаним уставно-демократским уређењем и широким грађанским правима;

- део територије стечене након балканских ратова ("Нове области"), површине око 33.000 километара квадратних, са око 1.500.000 становника хетерогених вероисповести (православне, муслиманске и католичке) и националне припадности (српско, турско, албанско и бугарско становништво), где је формално-правно још увек владао режим ванредног стања.

Становништво је већином било пољопривредно, са стабилним сељачким друштвом у "Старим областима", и недефинисаним, полуфеудалним односима у "Новим областима". Када је у питању градско становништво, водећи градски слој сачињавали су трговци, али су се у тај слој убрајали и они који су били у државној служби (чиновници и официри), па и свештенство (пре свега више и делимично средње). Средње слојеве у градовима чинили су ситнији чиновници, гимназијски наставници, учитељи и занатлије. Индустрија је била тек у повоју, и концентрисана у Београду и неким већим градовима.

Највећи град у земљи био је Београд, престоница Краљевине Србије, са око 90.000 становника (у то време Софија је имала око 125.000 становника, Букурешт око 340.000, Атина око 170.000...), док су већи градови у "Старим областима" били Ниш (са око 25.000 становника), Крагујевац (око 19.000 становника), Лесковац (око 14.000), Пожаревац (око 13.000), Врање (око 13.000), Шабац (око 12.000) и Пирот (око 11.000).

"Нове области" су имале за то време више великих градова: Битољ (60.000), Скопље (око 50.000), Прилеп, Призрен и Штип (око 21.000), Приштина (око 19.000) и Нови Пазар (око 13.000). И док се у градовима "Старих области", миграционим токовима село-град, константно повећавао број становника и осећао европски утицај, у "Новим областима" градови су били оријенталног типа (касабе) и појачано се исељавало турско и уопште муслиманско становништво, стварајући на тај начин диспропорцију и умањујући све више значај градске средине у "Новим областима".

У случају рата, који би наметао већа напрезања људских потенцијала, Србија би могла, у складу са војнотеоријским разматрањима, да има максимално мобилизацијско напрезање, да ангажује 10-15 одсто целокупног становништва, али такође би се морала узети у обзир и неинтегрисаност "Нових области".

У таквом случају број војника под заставом износио би између 450.000 и 670.000, тако да је у јулу 1914. године ипак било мобилисано непуних 500.000, а у септембру ше од 530.000 људи, што за Србију у војничком погледу представља велико ратно напрезање (у периоду 1914-1918, дакле током трајања Првог светског рата, број мобилисаних војника Краљевине Србије, укључујући и добровољачке саставе из осталих крајева ван Србије насељених углавном српским становништвом, износио је импозантних 800.000 људи, што представља јединствен случај ангажованих људских потенцијала у свету).

У јесен 1913. године, након тек завршеног рата са Бугарском, под утицајем Аустроугарске дешава се "Арнаутска побуна" против Србије. Тек што је демобилисала своју војску, Србија се окренула уређењу "Нових области", и врло брзо је била принуђена да поново мобилише део својих јединица и упути их да се та побуна угуши. Ради сређивања стања и угушења побуне, део јединица улази и у Албанију да би на вододелницама успешно могао да контролише границу, али под притиском и ултиматумом Аустроугарске и Италије, и интервенцијом великих сила повлачи се са тих простора.

То је додатно дестабилизовало ситуацију у ратовима исцрпљеној Србији, поставило ју је у неповољан положај у спречавању упада побуњеничких и пљачкашких група из Албаније, и изискивало додатна напрезања српске војске.

Војногеографске карактеристике земљишта

У војногеографском смислу, орографске и хидрографске карактеристике земљишта су ублажавале неповољни положај Краљевине Србије у односу на Аустроугарску, као потенцијалног агресора и противника. Територијална проширења Србије након балканских ратова, просторно су увећала ионако разломљену границу, док се војно способно становништво "Нових области", још неинтегрисано у војску, налазило на обуци.

Србија је била обухваћена са севера и запада Аустроугарском, док се на истоку налазила Бугарска са реваншистичким тежњама, а на југу нестабилна, новостворена Албанија. Војногеографски положај Србије није био повољан јер су били угрожени њени витални државни и војни интереси, пре свега њен најважнији политички, економски и војни део - територије "Старих области". И поред тога што се након територијалних проширења из 1913. године помакла позадина Србије ка југу, сви индустријски, војни и мобилизацијски центри, али и сама престоница - Београд, били су на непосредним правцима удара потенцијалног агресора.

Брдско-планинско земљиште, са нерешеним и неуређеним путним комуникацијама у дубини територије, и великим рекама као преградама (Дунав, Сава и Дрина) посебно су отежавали надирање и брза дејства непријатеља, каналисали могуће правца дејстава и представљали јаке граничне препреке. Огранци и падине брдско-планинских предела спуштали су се према великим речним токовима (Дунаву и Дрини), и источно од ушћа реке Пек и јужно од реке Јадар, отежавали надирање и каналисали кретање непријатеља у долине унутрашњих речних токова и на путне комуникације.

Брдско-планинско земљиште пружало је браниоцу могућности да на ширем простору развуче непријатељске снаге и да их појединачно туче. Међутим, и овакав сужени северни, и део западног сектора приграничног фронта, био је ширине око 300 километара, што је представљало велики проблем и превазилазило људске ресурсе релативно слабих и исцрпљених српских снага.

Правци могућих дејстава непријатеља каналисани су дуж долине река. Општим правцем са севера отварао се великоморавски правац (долином Велике и Јужне Мораве, који са основице источни Срем-Банат, изводи на Ђуприју, Параћин, Ниш и Скопље), и нешто мање значајан, зато што води тежим тереном, колубарски правац. (Колубарски правац из Срема, долином реке Колубаре изводи у срце Шумадије и Србије, и преко Ибра изводи на Косово и Метохију, и угрожава градове Ваљево, Горњи Милановац, Аранђеловац, Чачак, Краљево).

Са запада, са ослонцем на Босну, изводило је неколико мање важних праваца, који својом тежином и карактеристикама земљишта, за потенцијалног нападача били би мање интересантни. То су јадарско-мачвански правац, који долином Јадра води преко Ваљева ка Горњем Милановцу, западноморавски, који преко Вишеграда изводи на Ужице и ка Крагујевцу, и санџачки правац, који изводи ка Новом Пазару.

У зависности од избора праваца дејстава, поједини речни токови у Србији представљали су значајне оро-хидрографске препреке, и природне тактички јаке ослонце за извођење задржавајуће и одсудне одбране у унутрашњости земље, који су се могли лако вештачки ојачати и припремити у инжењеријском смислу.

Српско ратиште, као део балканског, није било припремљено за рат са Аустроугарском, јер за то није било ни времена ни средстава. Целокупна саобраћајна мрежа је била неразвијена: путеви су били земљани и у мањем броју насути, а у случају већих падавина тешко проходни. Железничка мрежа била је неразвијена, са главним железничким правцем - долином Велике и Јужне Мораве, Вардара и Нишаве, и краћим огранцима од Београда ка Ваљеву, од Лапова ка Крагујевцу, од Сталаћа ка Ужицу, Зајечара ка Параћину, Скопља ка Косовској Митровици и недовршеног дела пруге Прахово-Књажевац (тимочка пруга).

Моторизацију је представљало неколико аутомобила (који су коришћени за краљевску породицу, врховну команду и неколико имућнијих породица у Србији), а главно вучно средство су биле теглеће животиње (коњи и волови). Транспортовање и пребацивање људских и материјално-техничких потенцијала, вршено је најчешће путем железнице, а од железничких станица, снагом теглећих животиња.

* Потпуковник др Иван Мијатовић је начелник Војног музеја у Београду

Број коментара 9

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 14. новембар 2024.
3° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње