Пут у Велики рат

Од ове седмице Интернет портал РТС-а посебним тематским блоком  (подсајтом) обележава стоту годишњицу Првог светског рата.

Великом рату је претходио период дуг неколико деценија у коме су велике силе покушавале да дефинишу и одреде своје односе. Тај процес може се пратити од деведесетих година 19. века и њега карактерише настојање Немачке и њеног савезника Хабзбуршке монархије да на неки начин посегну за светском моћи - каже за документарни филм "Србија у Великом рату" Љубoдраг Димић, професор Филозофског факултета у Београду. Требало је умирити Француску на западу и требало је одбацити Русију што даље на исток. У оквиру тих великих немачких планова око господарења светом, Хабзбуршка монархија имала је и свој конкретни интерес на Балкану.

На Балкану су се сукобиле Русија и Аустроугарска, али кључни сукоб одиграо се између Велике Британије и Немачке. Рат је избио због конфронтације Немачког царства са Француском, Русијом и Великом Британијом - оцењује професор Филозофског факултета у Београду Милош Ковић.

Немачка је покушала да изгради ратну флоту која ће бити јача од британске. Британија је до тог тренутка била убедљиво најјача поморска војна сила и немачки планови су угрозили енглеске интересе - каже за РТС професор Ковић. Немачка је почела да продире на Балкан и на Блиски исток и да гради Багдадску железницу (Берлин - Багдад). Британци су у томе видели угрожавање својих позиција, посебно у Ираку. Британски амбасадор у Цариграду није више био најзначајнија личност и најутицајнији страни представник. То је био немачки амбасадор. Турци су развили врло интензивну војну сарадњу са Немачком. Британцима је то сметало. Почео је сукоб између две земље које су до 1902. године биле савезници.

У предвечерје Великог рата тиња и сукоб између Немачке и Француске, који датира још с краја 19. века и пораза који је Француска доживела у рату са Пруском. Важне, плодне територије на реци Рајни (Арзас и Лорена) припале су Немачкој. И цела Француска од тог часа мисли само на реванш - каже професор Милош Ковић.

Кључна ствар у промени равнотеже односа великих сила био је и рат који је Русија 1904. и 1905. године водила са Јапаном. Поражена Русија била је ослабљена. Када моћ велике силе падне онда настаје вакуум у међународним односима у који супарници покушавају да уђу. Празан простор постао је тада Балкан.

Хабзбуршка монархија је током 18. и 19. века у неколико наврата претендовала да учествује у подели Балкана и заузме његову западну половину. Аустроугарска је једина велика сила која почетком 20. века није имала колонијално царство. Црно-жута монархија била је оптерећена и чињеницом да у последњих 100 година није победила ни у једном рату. Тежи да се прошири на југ, јер на Балкану још једино може да се докаже као велика и моћна сила - наглашава за РТС Чедомир Антић, професор Филозофског факултета у Београду.

Поход на Балкан био је преко потребан Хабзуршкој монархији, јер би оснажена и проширена царевина умирила незадовољство бројних нација, обрачунала би се са југословенским покретом на рубним деловима и напокон завршила са Србијом која се од 1903. године појављује као велика сметња продору на Балкан и даље на исток - оцењује за „Србију у великом рату„ професор Љуба Димић.

Препрека за ширење монархије није била само Русија, чији је утицај на Балкану вишевекован, препрека су постале и младе балканске државе које су тежиле да Балкан ослободе и које су се водиле девизом "Балкан-балканским народима".

У том контексту Србија је постала ривал Хабзбуршкој монархији иако по свом капацитету, величини и броју становника она то никако не би могла да буде. Из тог великог судара, каже Димић, родиће се суштински она искра која ће запалити већ постојећи контекст односа између великих сила и довести до Великог рата.

Бројне кризе које су потресале колонијални свет (мароканска криза, италијанско-турски рат...) показале су Немачкој да Хабзбуршка монархија није била спремна да се уклључи и подржи немачке планове уколико се они нису тицали Балкана. Тако се Србија наметнула као место где рат може да избије, јер су се интереси обе силе поклопили- наводи професор Димић.

Прва кризна ситуација на Балкану је анексија Босне и Херцеговине 1909. године. У контексту сукоба два велика блока анексиона криза је значајна јер се завршила поразом Русије и њене штићенице Србије. Цео проблем настао је оног тренутка када се захтевала нека врста компензације за окупацију Босне и Херцеговине - каже за РТС Војислав Павловић из Балканолошког института САН-у. Све се завршило претњом немачке мобилизације где су и Србија и Русија биле приморане да прихвате услове које им је наметнула Аустроугарска. Русија је била понижена.

Тако Балкан постаје место на коме се укрштају и процењују снаге великих сила, место на коме може да се сломи и сама Антанта - оцењује Павловић. Ако Велика Британија и Француска не подрже Русију целокупан савез постаје проблематичан. Судбина Антанте у предстојећим данима решаваће се на Балкану.

Стручни консултант: др Александар Животић, Филозофски факултет, Београд.

Интервјуи су део документарно-играног филма "Србија у Великом рату" који Радио телевизија Србије реализује у сарадњи са Министарством одбране РС.

Филм финансира Министарство културе и Информисања Републике Србије у оквиру програма обележавања стогодишњице Великог рата.

Следеће недеље:
Беч: "Србија мора да умре!"