Избори у Британији

Британци бирају 650 посланика за Доњи дом парламента и представнике локалних власти у неким деловима земље. Избори би могли да донесу промене, не само у политичком животу већ и у изборном систему државе, оцењују аналитичари.

Бирачка места у Великој Британији отворена су јутрос у седам часова по локалном времену. Више од 4.000 кандидата надмеће се за 650 места у Доњем дому парламента, по један за сваки изборни округ, и представнике локалних власти у неким деловима земље.

Око 45 милиона људи широм Велике Британије има право гласа. По мишљењу аналитичара, општи избори би могли да донесу промене не само у политичком животу већ и у изборном систему државе и да означе крај двопартијског система.

Анализе говоре да су избори најнеизвеснији у последњих двадесет година, на којима не само да није сигурно да ли ће победити једна од две странке које се традиционално смењују на власти, Конзервативна или Лабуристичка, већ и да ли ће иједна имати довољно гласова да освоји већину у парламенту и самостално формира владу.

Поједини листови оцењују да је, шта год да се деси, дошао крај двопартијском политичком систему.

Пре 50 година, око 80 одсто бирача било је апсолутно опредељено за једну од две водеће странке, данас је таквих бирача око 30 одсто, што је довело до јачања утицаја нових партија, пре свега Либералнодемократске, навео је Би-Би-Си.

Анкете јавног мњења указивале су да Конзервативна странка и њен лидер Дејвид Камерон воде са 33 одсто, док су Лабуристичка странка премијера Гордона Брауна и Либералнодемократска странка на челу са Ником Клегом биле изједначене са 28 одсто гласова.

Међутим, у протекла два дана рејтинг лабуриста је порастао на 30 одсто гласова, а либералдемократа опао на 24 одсто. Камерон и конзервативци још увек воде са 35 одсто гласова.

Премијер Браун каже да је потреба земље већинска лабуристичка влада.

"Ако хоћете да се у петак пробудите са новом владом која ће почети да рашчићава збрку коју су направили лабуристи, онда гласајте за конзервативце", рекао је Дејвид Камерон, лидер Конзервативне партије.

Ник Клег, лидер Либерално-демократске партије каже да је "сада време за промену".

Кључна реч - промена  

Због специфичног изборног система, који није пропорционалан, није сасвим искључено ни да лабуристи остану највећа странка, али да не добију већину у парламенту.

У складу са тим конзервативци би могли да освоје незнатну већину у парламенту или да буду на корак од добијања већине у Доњем дому парламента, у зависности од распореда гласова у 650 изборних јединица.

Камерон би се тако могао наћи на челу слабе владе, или би, уколико добије још мање гласова, могао бити принуђен на коалицију највероватније са либералдемократама.

Камерон на изборе излази додатно ојачан подршком угледног дневника Фајненшел тајмс и часописа Економист.

"Кључна реч ових избора је промена", навео је Фајненшел тајмс уз оцену да главни ставови о економији, фискалној политици, реформи образовања, унапређењу инфраструктуре и смањењу прегломазног државног апарата, указују да једино конзерватици, упркос свом забрињавајућем европскептицизму, нуде прихватљиву промену.

"Конзервативци неће донети промене. Они ће смањити јавне службе и угрозити опоравак Британије од најгоре рецесије од Другог светског рата. Њихове пароле су можда модерне али воде политику из 1930-их и 1980-их", оценио је Браун у ауторском тексту за Гардијан.

Либералдемократе жељени партнери

Изненађење у предизборној кампањи је лидер треће, Либералнодемократске странке Ник Клег, чија је популарност нагло порасла после прве телевизијске дебате 15. априла, када су бирачи позитивно реаговали на његов позив да "пробају нешто ново."

Либералдемократе су постале жељени партнер у будућој коалицији. Клег је до сада показивао знатно мање склоности према савезу са лабуристима него са конзервативцима.

Клег важи за највише проевропски оријентисаног од лидера главних политичких странака у Британији, а његова главна предизборна обећања су праведнији порези, већа издвајања за основно образовање, улагања у инфраструктуру и политичке реформе.

У тренутку када су британски бирачи још бесни због скандала око трошкова посланика, позиви либералдемократа на политичке реформе и критика банкарског сектора одговорног за кризу такође наилазе на одобравање.

Ко год буде владао Британијом после 6. маја мораће да решава огроман дефицит од 235 милијарди долара, накупљен током глобалне финансијске кризе.

Британија ће због тога морати да прибегне највећем смањењу државне администрације од Другог светског рата, порези ће вероватно порасти, а напори да се сузбије незапосленост ће дуго трајати.

Прелиминарни резултати данашњег гласања могли би да буду познати већ после поноћи.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 17. новембар 2026.
17° C