Европа на улицама, Србија као инспирација – шта покреће побуну генерације Зед

Нови немачки омладински покрет, који је позвао на паневропске протесте генерације Зед, саопштио је да жели да следи пример српских студената који су на прошломесечним изборима сменили дугогодишњег аутократског лидера своје земље.

Покрет Gen Z regelt (Генерација Зед решава ствари) инспирацију црпи из српског покрета који је од 2024. блокирао универзитете и организовао уличне протесте против ауторитарне власти Александра Вучића, рекла је за Фајненшел тајмс (ФТ) Вероника Динтер, представница групе са седиштем у Берлину.

За разлику од Србије, циљеви немачког покрета су, међутим, мање јасно дефинисани. Динтер, чланица крајње леве партије Левица (Die Linke), рекла је да су главне примедбе покрета усмерене на могућност поновног увођења обавезног војног рока у Немачкој, као и на смањење издвајања за социјалну заштиту и образовање.

"Уверени смо да можемо да извршимо притисак на Мерцову владу", рекла је Динтер.

Покрет Gen Z regelt организовао је састанке на универзитетима уочи за данас заказаних протеста. На њиховом сајту пријавило се око 18.000 људи за протесте у 40 немачких градова, а Динтер је додала да и студентска удружења и синдикати настоје да мобилишу људе за протесте.

Позив на нови протест уследио је након што су студенти прошлог месеца блокирали универзитете и покренули шире протесте у Француској, док су демонстрације одржане и у Шпанији и Италији због стамбеног питања, трошкова живота и финансирања образовања.

Удруживање људи у различитим земљама - имспирација за политичке промене

Динтер је рекла да је прошле недеље охрабрило то што је у Шпанији одржан први генерални штрајк у последњих 14 година, изазван огорчењем због недостатка станова.

"Имам осећај да се тренутно у различитим земљама дешавају ствари каквих није било више од деценије. Људи се удружују и то заиста може довести до политичких промена. То ме веома инспирише", додала је.

Фајненшел тајмс, на основу анализе података организације Acled која прати сукобе, пише да је у октобру одржано више од 1.100 протеста са по најмање 100 студената или припадника генерације Зед, што је највећи број у последњих шест година.

Ибрахим Сабра, из пројекта Глобална слобода изражавања (Global Freedom of Expression) Универзитета Колумбија, рекао је да се мобилизација углавном одвија на националном нивоу, око локалних питања, од пропадања школа у Француској до корупције у Албанији и Србији.

"Оно што их повезује јесте уверење младих да се одлуке о њиховој будућности доносе без њиховог учешћа и на њихову штету", додао је.

Најуочљивији заједнички разлог за незадовољство јесте образовање: смањење издвајања или хронично недовољно финансирање извели су студенте на улице у Француској, Италији, Немачкој, Аустрији, Белгији, Грчкој и Данској, у неким земљама у исто време док се повећавају војни буџети. Растуће станарине и трошкови живота додатно подстичу незадовољство, као и осећај да политичке странке и институције не слушају младе, наводи ФТ.

Према истраживању агенције Југов (YouGov), став Генерације З према будућности постао је песимистичнији током протекле деценије у највећим европским економијама.

У Немачкој се незадовољство односи и на поновно наоружавање земље и планове за поновно увођење обавезних лекарских прегледа за регрутацију младих мушкараца који ускоро навршавају 18 година. Немачка влада је за наредну годину издвојила 27 милијарди евра више за одбрану у односу на 2026. Истовремено, буџет Министарства за породицу, омладину и образовање требало би да буде смањен за више од четири одсто.

"Да нема екстремних улагања у наоружање, вероватно не би било толико резова у образовању и другим областима социјалне политике", рекла је Динтер.

Све мање је и задовољство животним стандардом и образовним системима, показало је истраживање. Незадовољство због потребе за реформом образовања, какво је видљиво у Француској и Италији, присутно је и у Немачкој, где је Савезна студентска конференција (БСК) један петак током протеста посветила управо том питању.

Нема јасног консензуса у немачком омладинском покрету

Политиколошкиња Нина Колек са Универзитета у Потсдаму оценила је да немачки омладински покрет нема јасан правац.

Колек је навела да су, на пример, у Шпанији главни проблем станарине, док је у Србији пре свега незадовољство корупцијом и влашћу, у Француској је фокус углавном на образовном систему, док у Немачкој још није јасно око чега се протести окупљају.

Додала је да млади у Немачкој "још нису постигли јасан консензус о томе за која питања желе да се залажу".

Алекс Брајсон (Alex Bryson), са платформе Пулсар, рекао је да се протести нису ширили на уобичајен начин, будући да је забележено "веома мало паневропског прихватања истих хаштагова, наратива или инфлуенсера".

Један значајан изузетак је симбол лобање са укрштеним костима, односно застава пирата са сламнатим шеширом из јапанске аниме серије Уан пис (Оне Пиеце), која је последњих година постала обједињујући симбол побуне младих широм света.

Први протести покрета Gen Z regelt одржани су 31. октобра у више од 30 градова, а окупили су десетине хиљада људи. Међутим, слично као у Француској и Италији, протести, који су углавном били мирни, остали су у сенци насилних сукоба с полицијом и пљачки, посебно у Франкфурту.

Ејми Кирхоф (Amy Kirchhoff), бивша председница Савезне студентске конференције (БСК), рекла је да су протести Генерације Зед у њој "пробудили велику наду", јер су показали да "млади нису аполитични, незаинтересовани нити лењи".

"Али важно је протестовати мирно", рекла је она.

петак, 20. новембар 2026.
19° C