Немачка тражи учешће у пројекту ловца шесте генерације, Токио забринут због могућих кашњења

Крајем октобра немачки канцелар Фридрих Мерц посетио је јапанску престоницу Токио, где је у заједничком обраћању медијима с домаћом премијерком Санае Такаићи открио планове о сарадњи у области вештачке интелигенције. Реч је о смањивању зависности од ретких земних елемената кинеског порекла и формирању ланаца снабдевања напредним полупроводницима.

Мерца су у Токио пратили шефови 30 немачких предузећа, а званичници две владе су потписали чак 33 предуговора о економској сарадњи, међу којима и онај о развоју технологије нуклеарне фузије.

За шире међународне односе, међутим, важнија од тих билатералних договора и планова била је Мерцова изјава, која се може сматрати програматском, да би Јапан и Немачка требало да раде на стварању "мреже истомишљеника" која би могла да се одупре "економским притисцима суперсила", када оне одлуче да прекрше трговинска правила.

Он је такође метафорички рекао да, ако Јапан и Немачка буду деловали заједно, "онда се неће постављати питање да ли седе за столом или су на њему као део менија (великих сила), јер би у том случају поседовали читав ресторан".

То су речи које су у Токију протумачене као реакција не само на трговинску праксу Кине, већ и на политику америчког председника Доналда Трампа, који је увео високе царине и против својих војнополитичких савезника, из преговора о Украјини искључио Европску унију и који сада намерава да се фокусира на преговоре са дивовима Русијом и Кином о питањима као што су трговина енергентима или пролиферација нуклеарног наоружања, који се тичу читавог света, а да се при том не осврће на захтеве и интересе мањих земаља.

"Љубавни позив" из Берлина

Но, оно на шта медији у Јапану реагују негативно, интересантно, је позив или захтев немачког лидера да Токио размотри укључивање његове државе у заједнички пројекат Јапана, Велике Британије и Италије усмерен на конструисање и производњу борбеног авиона шесте генерације.

Јапански часопис Гендај бизнис коментарише да се од раније очекивало да Берлин затражи укључење у пројекат три државе с обзиром на то да се распао план Немачке да скупа са Француском и Шпанијом направи сопствену борбену летелицу нове генерације.

Аутор тог гласила такође тврди да су јапански званичници с узбуђењем и нелагодом чекали да немачки премијер изнесе свој "љубавни позив" у вези заједничког рада на конструисању и производњи борбеног авиона, који је Токију из дипломатских и политичких разлога тешко одбити, а који му у суштини не одговара јер подразумева нова кашњења.

Званични назив пројекта на којем заједнички раде Токио, Лондон и Рим је "Глобални борбени ваздухопловни програм" (ГЦАП), а летелица коју би он требало да изнедри у Јапану се означава као "Ф-3".

Немачко лутање

Ако би успео да избори учешће у њему, Берлин би практично био прелетач, јер је иза себе оставио ривалски пројекат "Борбени ваздухопловни систем будућности" (ФЦАС), који је требало да произведе авион с пилотом, који би управљао ројем роботизованих летелица.

Развој тог ваздухоплова званично је обустављен у јуну ове године због неслагања француске компаније "Дасо авиасион" и немачко-шпанског блока (предузеће "Ербас дифенс енд спејс") у вези тога које би борбене захтеве авион требало да испуни и, сходно томе, његовог дизајна, као и тога ко би добио права на које патенте.

Јапански медији извештавају да су немачки војни и државни врх размотрили и могућност да борбени авион нове генерације конструишу самостално или у сарадњи са Шведском, али да финансијска и технолошка конструкција нису биле успешно затворене.

Тако је за Берлин, који има амбицију да драматично ојача армију и наметне се као највећа европска војна сила, најизгледнији пут до преко потребног новог ваздухоплова укључење у јапанско-британско-италијански пројекат, чији оквир је већ успостављен и чија је реализација већ почела.

И, тврде јапански новинари, у влади у Лондону, коју муче финансије, су са одушевљењем дочекали намеру званичног Берлина да приступи пројекту ГЦАП, јер би то том подухвату донело више новца, увећало наруџбине за нови авион и следствено оборило цену његове производње по комаду.

Они цитирају изјаву новог британског премијера Ендија Барнама, који је раније у октобру изјавио да његова влада позитивно гледа на укључење Немачке у пројекат и наводе извештавање енглеске штампе да су немачки представници компаније "Ербас дифенс енд спејс" већ заказали разговоре са предузећем "БАЕ системс", које је предводник британског конзорцијума који ради на пројекту ГЦАП.

Јапански часопис такође јавља и да Немци траже да буду прихваћени, не као подизвођач или сарадник, већ као равноправни партнер, и у развоју нових ваздухопловних технологија и у производњи авиона у оквиру пројекта ГЦАП.

Нежељена љубав

Приступање немачко-шпанског блока, односно, компаније "Ербас дифенс енд спејс" том пројекту, међутим, значило би много састанака састанака и преговора који би осетно одложили производњу и увођење у наоружање нове летелице, а то је сценарио којем се у Јапанским самоодбрамбеним снагама (СДФ) снажно противе.

За њих, пишу јапански медији, 2035. година, када је требало да полети први "Ф-3", је термин који апсолутно мора бити испоштован због застаревања флоте летелица "Мицубиши Ф-2", која је јапанска верзија америчког "Ф-16" и чије је увођење у наоружање почело половином деведесетих година прошлог века.

Не само то, у Токију су врло свесни чињенице да суседна Кина, геополитички такмац пар екселанс, већ користи стелт авионе пете генерације из којих се управља беспилотним летелицама, као и да она и интензивира размену војних технологија са Русијом, с којом се Јапан такође спори око територија.

Односно, мада је Јапан наручио 147 примерака америчког "Ф-35", њему се жури да што пре даље модернизује своје ратно ваздухопловство како не би технолошки заостао за супарником Кином.

Учешће пројектних завода и фабрика у Немачкој (и Шпанији) могло би и да умањи проценат делова и компоненти који ће се производити у Јапану и угрози приходе тамошњих компанија, те снизи степен технолошке самодовољности Земље излазећег сунца у изради "Ф-3."

Да ли предстоји ново одлагање пројекта?

Тренутно, финансирање новог авиона у оквиру програма ГЦАП подељено је на равне части између Јапана, Велике Британије и Италије. Лидер конзорцијума јапанских компанија је мега предузеће "Мицубиши тешка индустрија", док Италијане предводи гигант "Леонардо".

Први договор и темељи за сарадњу те три земље ударени су још 2020. године, односно, 2022. године и, по извештавању јапанских медија, поред оснивања заједничке компаније и ангажовања потребног људства, завршено је и пројектовање нове летелице.

У јулу ове године Канада је стекла статус посматрача тог пројекта, што би требало да јој у будућности донесе предност у куповини произведених апарата.

"Гендај бизнис" истиче да би приступање "Ербаса" значило не само нове преговоре у вези финансирања, већ и измене у дизајну летелице и расподели производње делова, што би све проузроковало нова, знатна кашњења у конструисању "Ф-3", које јапанско Министарство одбране свесрдно жели да избегне.

Јапански коментатори сматрају и да би потпуно укључивање Немаца чак могло да створи опасну ситуацију налик оној у пропалом немачко-шпанско-француском пројекту – нерешиву супротстављеност различитих интереса.

Политика изнад свега?

Примедбе јапанске војске и министарства одбране, међутим, у други план би могла да потисне политика, поготово у случају да улазак Немаца у пројекат резултира искључиво у умањивању британског доприноса пројектовању и производњи авиона (односно, не дотакне део посла који треба да обаве јапанске компаније).

Наиме, евентуално одбијање Токија да дозволи укључење Берлина у развој борбеног авиона пете генерације могло би да погорша односе Јапана не само са Немачком, већ и Великом Британијом.

Посебан подстицај за прихватање немачког предлога представља потреба да Токио, кроз повећање сарадње са европским чланицама НАТО пакта, умањи економску и војно-технолошку зависност од Вашингтона, који се под председником Трампом показао као превртљив и непоуздан савезник.

Такође, укључење Немачке, уз већ присутне Велику Британију и Италију, практично би значило да ће летелица коју изнедри пројекат "ГЦАП" а која ће у тренутку када полети врло могуће бити напреднија од "Ф-35", постати стуб НАТО авијације и стога, економски гледано, врло тражен производ.

Јапанска војска и министарство одбране, чини се, преферирају негативан одговор на немачки захтев или бар компромис, где би Немачка фигурирала као финансијер и технолошки сарадник пројекта уместо његов пуни, равноправни члан.

Међутим, када се, поред безбедносних, у обзир узму и политичке и економске консеквенце, јасно је да влада премијерке Такаићи има тежак задатак пред собом и да би њена одлука ипак могла да буде позитивна по Берлин.