"Плави талас" прети да постане цунами за републиканце – ко води у бици за Конгрес

Избори за амерички Конгрес 3. новембра могли би да донесу демократама очекивани "плави талас", па чак и убедљиву победу која би означила прави изборни потоп републиканаца.

Амерички председник Доналд Трамп одржао је десетине предизборних скупова широм земље, убеђен да поново може да оповргне прогнозе и помогне републиканцима да задрже контролу над Конгресом.

Током наступа говорио је о имиграцији, економији и безбедности, али је пажњу неретко скретао и на споредне теме – од уређења Беле куће до личних коментара о политичким савезницима и противницима.

Ипак, судбину Републиканске странке могао би да одреди један кратак позив који је Трамп упутио овог лета на републиканској конвенцији у Даласу.

"Замислите да сам и ја на гласачком листићу", поручио је тада својим присталицама.

Трамп је тиме локалне и конгресне изборе претворио у национално изјашњавање о сопственој политици. Историја показује да странка актуелног председника најчешће губи подршку на изборима који се одржавају на половини председничког мандата.

Бил Клинтон је 1994. године изгубио 54 места у Представничком дому, Барак Обама 2010. чак 63, а Доналд Трамп је током свог првог мандата, 2018. године, остао без 40 републиканских мандата.

Сада се, према истраживањима јавног мњења, Трамп суочава са најнижим рејтингом једног америчког председника уочи оваквих избора још од времена Харија Трумана, чија је Демократска странка на међуизборима 1946. године изгубила 55 места у Представничком дому и 12 у Сенату. Републиканци су тада, у условима послератне инфлације и таласа штрајкова, преузели контролу над оба дома Конгреса, први пут после 16 година.

Хаким Џефрис, који би у случају демократске победе вероватно постао први Афроамериканац на челу Представничког дома, најавио је истраге о корупцији у администрацији, одлукама о рату са Ираном и начинима на које је Трампова породица увећавала своје богатство.

Анкете најављују "плави талас", републиканци бране тесну већину

Републиканци у изборе улазе са изузетно тесном предношћу у Представничком дому, где је однос мандата 218 према 214, док у Сенату имају већину од 53 према 47 места.

Истраживања јавног мњења показују да демократе имају све веће изгледе да преузму контролу над Представничким домом, за шта им је потребно да освоје четири мандата више него што тренутно имају.

Према истраживању Ројтерса и Ипсоса, демократе имају предност од 11 процентних поена у опредељењу бирача за изборе за Конгрес – 47 према 36 одсто, док је подршка Трамповом раду пала на 32 процента.

Осим представника у оба дома Конгреса, грађани ће бирати и гувернере у 36 савезних држава и три америчке територије, као и хиљаде представника у законодавним телима савезних држава.

Више десетина милиона Американаца већ је гласало превремено. У појединим савезним државама важним за коначан исход забележена је већа активност демократских него републиканских бирача.

Забринутост републиканаца видљива је и у расподели новца за кампању. Конзервативни политички одбори које подржава милијардер Илон Маск, који је уложио 366 милиона долара у помоћ републиканским кандидатима, морали су да усмере додатна средства и у традиционална упоришта странке, попут Канзаса, Ајове и Тексаса.

Коалиција бирача која је Трампу 2024. године омогућила повратак у Белу кућу у међувремену је ослабљена низом политичких и економских проблема.

Неки од њих су необјављивање целокупне документације повезане са Џефријем Епстином, ширење великих центара за обраду података у руралним срединама, раст цена горива и хране, као и рат са Ираном, који траје осам месеци, иако је Трамп у почетку најављивао да ће бити брзо окончан.

Посебан проблем за актуелног председника САД представља то што је у кампањи 2024. обећао смањење инфлације и нижу цену живота, док се велики број Американаца сада суочава са супротним кретањима.

Економија против Трампа, и још по нешто

Према оцени аналитичара, два потеза Трампове администрације посебно су утицала на трошкове живота – увођење високих царина на увозну робу и одлука о покретању ваздушних удара на Иран у фебруару, који су прерасли у шири сукоб.

Последице рата осећају се на светском енергетском тржишту. Поскупљење дизела погодило је америчку пољопривреду и теретни саобраћај, од Калифорније до великих пољопривредних области Ајове и Охаја.

Међутим, критике Трампове администрације не односе се само на економску политику.

Опозиција указује и на могући сукоб јавног и приватног интереса, тврдећи да амерички председник користи положај за увећање сопственог богатства и имовине породице.

Трамп је прихватио авион из Катара за потребе председничког превоза, преуредио Овални кабинет користећи раскошне златне украсе, срушио источно крило Беле куће ради изградње свечане дворане вредне 400 милиона долара и најавио изградњу тријумфалне капије у Вашингтону.

Истовремено, према подацима Форбса, његово лично богатство порасло је са 2,3 милијарде долара 2024. на 6,5 милијарди долара.

Барак Обама поново у кампањи – ослонац демократа 

Док републиканци покушавају да одбране већину, демократе су у завршници кампање ангажовале једног од својих најпрепознатљивијих политичара – бившег председника Барака Обаму.

Иако је из Беле куће отишао пре готово 10 година, Обама и даље има способност да привуче велики број присталица и мобилише бираче, нарочито младе и Афроамериканце.

На скупу у предграђу Атланте, у Џорџији, окупљени су поново узвикивали: "Да, ми то можемо!"

У питању је слоган који је обележио Обамину победничку председничку кампању 2008. године. Обама је у низу говора оштро критиковао Трампове ауторитарне тежње, спољну политику и рат на Блиском истоку.

"Ови избори су наша последња и најбоља прилика да га бар донекле обуздамо, да зауставимо део бесмислених потеза ове администрације. То је механизам којим систем може да прекине овакву политику и морамо да га активирамо", поручио је Обама у Џорџији.

За разлику од Трампа, који је недељама одржавао скупове у републиканским упориштима, Обама је већим делом кампање био уздржан, остављајући простор новој генерацији демократских кандидата да изгради сопствени политички идентитет.

Тек у завршници укључио се интензивније, користећи популарност како би помогао кандидатима у неизвесним изборним тркама.

Демократе – Обама спаја стару странку и нову левицу

Повратак Обаме у кампању има и шири политички значај, јер се Демократска странка последњих година суочава са унутрашњим разликама између умереног крила и све утицајнијих прогресивних покрета.

На скупу у Детроиту, Обама је подржао Абдула ел Саједа, демократског кандидата за Сенат у Мичигену, иако је Ел Сајед раније критиковао поједине одлуке његове администрације.

Бивши председник није покушао да сакрије те разлике, већ их је претворио у шалу.

"Да, Абдул се није слагао са неким стварима које смо желели да урадимо, односно које је наша администрација радила док сам био председник. Знате ко се још не слаже са свиме што радим? Мишел Обама", рекао је бивши амерички председник, изазвавши смех окупљених.

Тај наступ посматра се као покушај да се премости јаз између старе и нове Демократске странке.

Међу млађим активистима, који су политички стасавали током председничких кампања Бернија Сандерса и успона Демократских социјалиста Америке, Обамино наслеђе и даље је предмет расправе.

Његови критичари подсећају да је 2008. дошао на власт са обећањима о нади и променама, али да многа од тих обећања нису остварена.

Други представници прогресивног крила у Обамином ангажовању виде потврду да се Демократска странка променила.

Од 2016. године Демократски социјалисти Америке повећали су број чланова са око 6.000 на више од 130.000, а њихов политички утицај порастао је и после победе Зохрана Мамданија на изборима за градоначелника Њујорка.

Републиканци губе подршку Латиноамериканаца, Тексас важан тест

Један од највећих проблема за републиканце представља пад подршке међу бирачима латиноамеричког порекла.

Трамп је 2024. године остварио значајан успех међу латиноамеричким мушкарцима, што је унутар Републиканске странке протумачено као доказ стварања нове, трајне коалиције радничких и етнички разноликих бирача.

Међутим, после повратка у Белу кућу покренуо је оштру политику депортација, уз учестале акције наоружаних припадника имиграционих служби у градовима и пољопривредним областима.

Посебна пажња усмерена је на Тексас, где демократе од 1994. године нису победиле на изборима за неку од функција које се бирају на нивоу целе савезне државе.

Демократски кандидат за Сенат Џејмс Таларико, некадашњи наставник у државној школи и посланик у тексашком законодавном телу, надмеће се са републиканским државним тужиоцем Кеном Пакстоном, блиским Трамповим савезником.

Пакстона прате вишегодишње оптужбе за корупцију и личне афере, а упркос огромним улагањима републиканских донатора, укључујући Маска, према већини анкета Таларико  има благу предност.

Неизвесне трке за Сенат – од Мичигена до Аљаске

Иако демократе имају добре изгледе да освоје већину у Представничком дому, борба за контролу над Сенатом знатно је неизвеснија. Ипак, незадовољство Трамповом политиком проширило је изборну борбу и на савезне државе у којима је актуелни председник САД 2024. победио убедљивом разликом.

У Охају, некадашњи демократски сенатор Шерод Браун покушава да се врати у Сенат, супротстављајући се актуелном републиканском сенатору Џону Хастеду. Браун, познат по блиским везама са синдикатима, настоји да искористи незадовољство радника због раста цена горива, затварања фабрика и ширења центара за обраду података.

У Мичигену се републиканац Мајк Роџерс надмеће са демократом Абдулом ел Саједом, лекаром и некадашњим директором здравствене службе Детроита, који би у случају победе постао први муслиман у америчком Сенату. Ел Сајед је изложен нападима због ранијих ставова о спољној политици, док су организације које подржавају Израел уложиле милионе долара у кампању против њега. Трамп га је назвао "џихадистом", а Обамина подршка зато има и посебну политичку тежину.

У Мејну се дугогодишња републиканска сенаторка Сузан Колинс бори за нови мандат против демократе Троја Џексона, некадашњег дрвосече и председника Сената те савезне државе. Колинсова покушава да се дистанцира од Трампа, али је демократе критикују због подршке конзервативним судијама Врховног суда и другим кључним потезима републиканске администрације.

На Аљасци демократкиња Мери Пелтола покушава да победи републиканског сенатора Дена Саливана. Ту изборну трку прати и правни спор након покушаја Министарства правде да спречи потврђивање евентуалне победе Пелтоле.

Њени савезници су, према медијским извештајима, помогли да се у трку укључи још један кандидат са именом Ден Саливан како би се збунили бирачи, али њен изборни штаб одбацује умешаност.

Шта даље

Уколико демократе освоје већину у једном или оба дома Конгреса, Трампова могућност да спроводи законодавни програм биће знатно ограничена.

Трамп би у том случају морао више да се ослања на извршна наређења, док би демократе добиле прилику да покрену низ парламентарних истрага.

Избори 3. новембра истовремено ће означити почетак борбе за председничке изборе 2028. године.

У Републиканској странци потпредседник Џеј Ди Венс за сада се сматра најизгледнијим наследником Трамповог политичког покрета, али се као потенцијални кандидати помињу и сенатор из Тексаса Тед Круз и државни секретар Марко Рубио.

Ни демократе немају јасно дефинисаног наследника који би странку повео у нову председничку трку.

Међу потенцијалним кандидатима помињу се гувернер Калифорније на одласку Гевин Њусом, сенатор Џорџије Џон Ософ, конгресменка Александрија Окасио Кортез, али и бивша потпредседница Камала Харис, која је изгубила председничке изборе 2024. године.

О референдуму

Трамп настоји да увери присталице да ће његова популарност и овог пута донети победу републиканцима. Међутим, управо његова одлука да себе стави у средиште изборне кампање могла би да се покаже као највећи политички ризик.

За демократе су ови избори прилика да поврате контролу над Конгресом и ограниче моћ председника, али и тест да ли могу да претворе незадовољство Трампом у трајнију политичку подршку.

За републиканце, улог је двострук – очување већине у Вашингтону и питање да ли странка може да задржи широку коалицију бирача коју је Трамп окупио 2024. године.

Хоће ли Америка видети само "плави талас" или знатно убедљивији успех демократа, показаће резултати гласања. С друге стране, већ сада је јасно да ће одлука бирача имати последице далеко изван новог сазива Конгреса – и у великој мери одредити политичку борбу за Белу кућу 2028. године.