уторак, 13.10.2026, 12:30 -> 12:32
Извор: РТС
Аутор: Marina Schwabic
Могу ли републиканци да преокрену Калифорнију – шта су конзервативци поручили са скупа СИПАК-а
Око 200 конзервативаца из различитих делова Калифорније окупило се 9. октобра у хотелу "Валдорф Асторија" на Беверли Хилсу, на скупу Америчке конференције за конзервативно политичко деловање – СИПАК (CPAC), одржаном у Лос Анђелесу. У средишту разговора било је питање да ли конзервативни покрет може да промени политички правац Калифорније, једног од најчвршћих упоришта Демократске странке. СИПАК планира да сличан скуп одржи у новембру у Београду, потврђено је РТС-у.
Калифорнија је четврта највећа привреда на свету. Високи трошкови живота и становања, бескућништво и одлазак дела становништва у друге савезне државе, истовремено, постали су важне политичке теме
Конзервативци у тим проблемима виде прилику за ширење подршке, али се суочавају и са озбиљним препрекама.
Демографска структура Калифорније и политичка превласт демократа у великим градовима и државном законодавству отежавају изборни преокрет.
Шлапови отворили скуп конзервативаца
Скуп су отворили Мет Шлап (Matt Schlapp), председник Америчке конзервативне уније (ACU), која организује СИПАК, као и и његова супруга Мерцедес "Мерси" Шлап (Mercedes "Mercy" Schlapp), политичка саветница и републиканска активисткиња.
Мет Шлап је раније био директор за политичка питања у Белој кући Џорџа В. Буша, а од 2014. године предводи СИПАК. Под његовим руководством конференција се проширила изван САД и постала међународна платформа конзервативног покрета.
Мерцедес Шлап била је саветница за стратешке комуникације у првој администрацији Доналда Трампа.
Ћерка је кубанских имиграната, а њен отац био је политички затвореник на Куби.
Гренел позвао на активније учешће у кампањи
Јутарњи програм скупа отворио је амбасадор Рик Гренел (Ric Grenell), познат српској јавности као специјални изасланик америчког председника за дијалог Београда и Приштине.
Био је један од кључних америчких посредника у преговорима о Вашингтонском споразуму о економској нормализацији, потписаном у Белој кући 2020. године, у присуству председника Доналда Трампа.
Гренел, становник Лос Анђелеса и републиканац који отворено говори о својој хомосексуалности, позвао је калифорнијске конзервативце да се активније укључе у завршне недеље изборне кампање, да региструју бираче и разговарају с њима од врата до врата.
Поручио је да се политичка подршка гради упорно, од човека до човека, од разговора до разговора. Организација Fix California коју је основао, наводи да ради на већем укључивању бирача у политички живот и очувању интегритета избора.
Гренел је подржао и план да се на месту комплекса Генералштаба у Београду изграде луксузни хотел и стамбено-пословни комплекс, у чију је реализацију требало да буде укључена компанија Џареда Кушнера Affinity Partners.
Компанија се повукла из пројекта у децембру 2025. године, после протеста и правних спорова.
Политичка дебата и будућност технологије
Међу говорницима била је и Кари Лејк (Kari Lake), бивша телевизијска водитељка која је 22 године радила на станици Fox 10 у Финиксу.
Кандидовала се за гувернерку Аризоне 2022. и за Сенат 2024. године. Председник САД Доналд Трамп номиновао ју је за амбасадорку САД на Јамајци.
Одбор Сената за спољне послове подржао је њену номинацију, али је 12. октобра још чекала потврду Сената у пуном саставу.
Лејк је истакла да политичка дебата не мора увек да се своди на сукоб републиканаца и демократа, већ да може да буде усмерена на питања важна локалним заједницама и проналажење решења за њихове проблеме.
Технолошки панел "Наша високотехнолошка будућност: светла или мрачна" отворио је Дејв Харвилиц (Dave Harvilicz), један од главних говорника скупа и помоћник секретара за сајбер-безбедност, инфраструктуру, ризик и отпорност при Министарству унутрашње безбедности САД.
Говорио је о вештачкој интелигенцији, роботима, аутоматизованим фабрикама и медицинским открићима, постављајући питање ко ће поседовати и контролисати те технологије.
Харвилиц је представио два могућа правца развоја. У једном би вештачка интелигенција и роботика служиле надзору и политичкој контроли. У другом би унапредиле образовање и медицину, убрзале производњу и преузеле опасне и исцрпљујуће послове.
Према његовој оцени, новембарски избори и председнички избори 2028. године утицаће на то ко ће управљати технолошким развојем и ко ће од њега имати користи.
Како лидери могу да искористе бес
На панелу Drain the Valley говорио је и Мајк Лебланк (Mike LeBlanc), некадашњи мајор Корпуса маринаца САД и дипломац пословне школе Харварда (Harvard Business School).
Суоснивач је компаније Cobalt Robotics, која је развијала роботе за послове обезбеђења, а данас и компаније Foundation Future Industries, усмерене на развој хуманоидне роботике за индустријску и војну примену.
У књизи "Шта ако је одговор бес" (What If Anger Is the Answer) заступа став да љутња, уколико се усмери и контролише, може да помогне лидерима да бране своје принципе, штите тимове и одлучно делују под притиском.
Лебланково искуство, од војне службе до развоја роботике, повезује три важне теме панела: технологију, безбедност и људску одговорност.
У завршном разговору о изборима у Калифорнији учествовао је Стив Хилтон (Steve Hilton), републикански кандидат за гувернера. На мајици је носио поруку "Три долара за галон бензина", обећавајући да ће цену горива снизити на тај ниво.
Просечна цена бензина у округу Лос Анђелес 9. октобра износила је око 6,36 долара по галону.
Хилтонов план подразумева значајне промене пореске и регулаторне политике, укључујући порез на гориво и прописе који уређују производњу нафте. За његово спровођење била би неопходна и сарадња са законодавним телом у којем већину имају демократе.
Придобијање неопредељених бирача
На скупу смо са Метом Шлапом разговарали и о планираној конференцији у Београду. Њен циљ требало би да буде размена искустава и метода за јачање демократске дебате и укључивање младих у политички живот.
Такав скуп могао би додатно да повеже америчке и српске конзервативне организације.
На Беверли Хилсу говорници су могућност политичког преокрета повезивали са бољом локалном организацијом, решавањем свакодневних проблема грађана, смањењем трошкова живота и питањем ко ће обликовати будући технолошки развој.
Њихове поруке биле су првенствено намењене конзервативним бирачима. Републиканци, међутим, и даље чине мањину међу регистрованим бирачима у Калифорнији.
Демократска странка има 44,92 одсто регистрованих бирача (око 10,4 милиона), а Републиканска странка 24,81 одсто (око 5,75 милиона). Преосталих 30,27 одсто чине бирачи који нису регистровани као демократе или републиканци.
Остаје отворено питање може ли конзервативна политичка понуда да допре и до Калифорнијаца изван традиционалног републиканског бирачког тела.
*Ауторка је председница Америчко-српске асоцијације за просперитет