Руски дизел поново на светском тржишту – Трампов потез обара цене или продубљује јаз са Европом

Доналд Трамп је срушио западни ембарго на увоз руског горива. Према договору који је постигао сa Владимиром Путином, Русија ће на америчко и светско тржиште наредних месеци испоручити милионе тона свог дизела.

Володимир Зеленски је то назвао "непоштеним" потезом, који је, према његовим речима, уговорен Украјини "иза леђа" и послужиће Русији да "повећа своје шансе на бојном пољу".

Директор Института за европске студије Слободан Зечевић истиче да повратак руског дизела на светско тржиште не мора да представља економски ударац Европи, иако Европска унија не увози руске нафтне деривате.

"Не бих рекао у економском смислу да је то ударац, пошто, иако Европа не увози руске нафтне деривате, у суштини би вероватно требало да цена дизела падне на светском тржишту, тако да би Европа била мало растерећена тим новим ценама", објаснио је Зечевић.

Међутим, сматра да ће за европске земље много већи проблем бити однос америчког председника према украјинском председнику Володимиру Зеленском, будући да је поручио да не би требало више да буде председник Украјине.

Према његовим речима, сукоб је додатно продубљен након што је Трамп затражио од Зеленског да обустави нападе на руска нафтна постројења, а украјинске снаге наставиле да гађају рафинерије.

"Трамп је тражио од Зеленског да не гађа нафтна постројења, јер Америци треба тај руски дизел, а Зеленски је само можда пар сати касније већ гађао неку од рафинерија", навео је Зечевић.

Цене горива и избори у Америци

Зечевић оцењује да су Трампови потези у великој мери условљени унутрашњом политичком ситуацијом у Сједињеним Америчким Државама и предстојећим новембарским изборима за Конгрес.

"Трамп жури због унутрашњих политичких потреба да смањи цене горива. Следе избори у новембру и он покушава, већ је у кампањи и подржава републиканске кандидате", рекао је Зечевић.

Програмски директор Новог трећег пута Димитрије Милић указује да је америчка администрација и раније привремено ублажавала санкције руским енергентима, посебно током поремећаја на светском тржишту изазваних блокадом Ормуског мореуза.

Ипак, наглашава да је садашња ситуација другачија због политичких порука које прате економске мере.

"Када смо имали та привремена омекшања режима санкција када се говори о руским фосилним горивима, она нису била интерпретирана кроз то какав је Зеленски председник и каква би требало да буде украјинска политика", објаснио је Милић.

Према његовој оцени, постоје два могућа објашњења најновијег Трамповог потеза – покушај да се утиче на расположење америчких бирача или настојање да се поново отвори простор за разговоре са Москвом.

"Једна је да је то тактички, у смислу због међуизбора у новембру, а друго може бити да је то можда поновно отварање неке могућности дијалога са Москвом, која је један вид уступка у политичком смислу", навео је Милић.

Може ли Трамп да приближи Русију Западу

Говорећи о последицама америчко-руског договора по Европу, Зечевић сматра да Брисел тренутно није у средишту Трампове политике.

"Трампу уопште није Европа у фокусу. Он жели да постигне тај мир између Украјине и Русије, јер мисли да би могао Русију да окрене ка Западу и да би то отворило нове прилике за америчке инвестиције", рекао је Зечевић.

Наводи да амерички председник настоји да оконча рат у Украјини, али и да обезбеди додатне изворе нафте како би стабилизовао светско тржиште енергената.

Милић, међутим, упозорава да би приближавање Вашингтона и Москве могло да буде ограничено због различитих економских и геополитичких интереса.

"Највећи проблем је што су преклапања руских и америчких интереса доста мала, а постоје тачке где су њихови интереси на поприлично супротним странама и то је једним делом баријера", истакао је Милић.

Подсећа да је трговинска размена Русије и САД и пре почетка рата у Украјини била релативно мала у поређењу са америчком трговином са Европском унијом и Кином.

"Много је већи пресек интереса између Европске уније и Русије у економском смислу, а опет је много већи антагонизам сада, четири године након (почетка) рата, него што је између Америке и Русије", оценио је Милић.

Шта чека односе Брисела и Вашингтона

Милић сматра да ће европске земље пажљиво пратити исход новембарских избора у САД, јер би промена односа снага у Конгресу могла да утиче на Трампову спољну политику.

"Ако говоримо из угла Брисела, вероватно ће се надати да Трамп ослабљен уђе у другу половину мандата, односно да демократе имају што већи пробој у Сенату и Представничком дому, зато што са њима имају много већу сарадњу и предвидивији оквир сарадње", навео је Милић.

Са друге стране, Зечевић сматра да би на будуће односе Европе и САД могли значајно да утичу и председнички избори у Француској, као и јачање десничарских политичких опција у појединим европским земљама.

"Мислим да Доналд Трамп очекује да победи крајња десница. Он би то волео и гураће ту опцију, да Марин ле Пен добије на тим изборима, и у другим европским државама да ојача крајња десница, што би њему ојачало позицију унутар Европе", оценио је Зечевић.

Указао је да Европску унију у наредном периоду очекују важне расправе о проширењу, новом буџету и додатним санкцијама Русији, што ће, према његовој оцени, такође утицати на односе Брисела и Вашингтона.