Лула и Болсонаро млађи - Бразил бира између глобалног југа и Америке

Више од 158 милиона бирача у Бразилу данас, 4. октобра, има право да гласа на општим изборима. Председничку трку обележава надметање актуелног председника Луиза Инасија Луле да Силве, из Радничке партије, и сенатора Флавија Болсонара, кандидата Либералне партије.

У последњој предизборној анкети Датафоље, објављеној 3. октобра, Лула је имао 45 одсто, а Флавио Болсонаро 42 одсто процењених важећих гласова. Истраживање је обухватило 4.006 бирача, уз маргину грешке од два процентна поена. Проценти не укључују неодлучне и оне који су навели да ће предати празан или неважећи листић; реч је о предизборном мерењу, не резултатима гласања.

За Дависона Белема Лопеса, професора међународне и компаративне политике на Федералном универзитету Минас Жераис, једно од главних питања ових избора јесте колико ће Бразил настојати да самостално обликује своју спољну политику, а колико да се приближи Трамповој администрацији. 

У разговору за Свет.Уживо, уочи избора, Лопес је Лулину политику описао као ослањање на глобални југ, сарадњу са БРИКС-ом и повезивање јужноамеричких држава. Флавијева понуда, каже, подразумева знатно ближе односе са Сједињеним Државама.

Друго име, исто политичко наслеђе

На гласачком листићу овога пута није Жаир Болсонаро, већ његов син. Бивши председник осуђен је на 27 година и три месеца затвора због покушаја државног удара и повезаних кривичних дела после изборног пораза 2022. Казну служи у кућном затвору, према одлуци Врховног суда.

Његов политички покрет, међутим, није нестао са његовим одласком из непосредне изборне трке. Лопес то објашњава приврженошћу присталица идејама и симболима болсонаризма, која превазилази страначку организацију и положај самог оснивача.

"То је ствар политичког идентитета, а не питање партијске политике", каже Лопес.

И лулизам је, према његовом тумачењу, више од програма једне владе. Име Луле за његове присталице представља одређено искуство државе и социјалне политике, као што презиме Болсонаро окупља бираче око другачијег погледа на друштво.

Та подела помаже да се разуме зашто кампања није само поређење изборних обећања. Лопес сматра да се бирачи у великој мери опредељују и према томе којем политичком покрету припадају.

Шта Флавио преузима од Трампа

На питање шта Флавио Болсонаро доноси као сопствену политику, Лопес одговара да се у његовим предлозима препознаје Трампов утицај.

У економији очекује строжи фискални приступ, који пореди са политиком Хавијера Милеја у Аргентини. У спољној политици издваја приближавање САД, залагање за чланство у ОЕЦД-у и договоре о бразилским критичним минералима.

Бразил је кандидат за ОЕЦД од 2022, па приступање тој организацији није нова иницијатива ове кампање. Питање је какав би приоритет следећа влада дала процесу који је већ отворен.

За Лопеса, важнији део Флавијеве понуде јесте спремност на тесно сврставање уз Вашингтон. Он сматра да би такав однос могао да подреди бразилске спољнополитичке одлуке америчком утицају. Флавио, са своје стране, приближавање САД представља као прилику за повољније договоре, посебно у области стратешких минерала. 

Економски односи, ипак, не могу се свести на политичку блискост. Према подацима бразилског министарства трговине које преноси Блумберг, Кина је у првих осам месеци ове године учествовала са нешто више од 29 одсто у бразилској робној размени, а САД са 11,5 одсто. То су послови које ће затећи свака следећа влада, без обзира на дипломатске приоритете.

Регион се помера удесно, али став према Америци није исти

Лопес бразилску трку смешта у ширу промену политичких односа у Латинској Америци. Оцењује да је у региону ојачала десница која се ослања на Трампове политичке поруке, док Лула настоји да задржи другачији правац.

Лулино противљење већем америчком утицају, према његовом мишљењу, један је од разлога због којих се бразилски избори пажљиво прате и у другим земљама региона.

Ипак, политичке везе лидера не значе да грађани деле њихове ставове о страним силама.

Према Латинобарометру, чији су резултати објављени 2. октобра, 65 одсто испитаника у 17 обухваћених земаља позитивно оцењује кинески утицај, а 57 одсто амерички. 

Лопес такву промену пре свега повезује са незадовољством Трамповом политиком према Латинској Америци. Према његовом тумачењу, наклоност Кини не мора да значи да је грађани желе као политичког предводника. Може да буде и последица разочарања у Вашингтон и лидере који су са њим блиски.

Указује и на разлику између освајања власти и испуњавања обећања: политичке поруке које окупе бираче на изборима не решавају саме по себи проблеме због којих су грађани тражили промену.

Венецуела је показала границе бразилске дипломатије

Америчка интервенција у Венецуели за Лопеса је пример колико су ограничене могућности Бразила да утиче на кризе у непосредном суседству.

Америчке снаге су 3. јануара заробиле Николаса Мадура. Лула је осудио операцију, оценио је као нарушавање венецуеланског суверенитета и понудио бразилску помоћ у подстицању дијалога.

Лопес подсећа да је бразилски председник на почетку мандата желео да помогне политичкој нормализацији и обнови демократије у Венецуели. Тај циљ није остварен, а америчка акција је, сматра, показала да Бразил није успео да обезбеди дипломатско решење.

"На веома јасан начин је показала ограничења бразилске спољне политике“, каже Лопес.

Оцењује да је интервенција изазвала забринутост и у бразилским војним круговима због могућности сличних америчких потеза у региону. У разговору није навео податке о конкретном америчком плану против Бразила.

За бираче су пресудна и питања код куће

Док кандидати говоре о месту Бразила у свету, грађани се суочавају са трошковима живота, задуженошћу и криминалом.

Бразил је велики произвођач хране, нафте и минерала, али високе камате и отплата дугова оптерећују домаћинства. Управо тај раскорак између ресурсног богатства и финансијских тешкоћа становништва издваја Економист у анализи објављеној уочи избора.

Лопес посебно наглашава јавну безбедност.

"Јавна безбедност је заиста једно од кључних питања за бразилско друштво у овом тренутку“, рекао је за РТС.

Завршницу кампање обележиле су и вести о обустави америчких конзуларних услуга због безбедносних разлога. САД нису јавно прецизирале претњу нити су одлуку непосредно повезале са изборима.

Аустралија је такође затворила амбасаду за непосредан рад са странкама. Бразилска федерална полиција саопштила је да после превентивних претреса није пронашла доказе који потврђују првобитно пријављене ризике, али је наставила истрагу. 

"Атмосфера је врела, у најмању руку“, рекао је Лопес у суботу, изразивши наду да ће гласање протећи мирно.

Председнички резултат није једини важан

Бирачи данас одлучују и о свих 513 места у Представничком дому, као и о 54 од 81 места у Сенату. Бирају се и гувернери и представници на нивоу савезних држава и Федералног дистрикта. Састав Конгреса биће важан за усвајање буџета и закона којима би следећи председник спроводио свој програм.

Ако ниједан председнички кандидат данас не добије више од половине важећих гласова, други круг биће одржан 25. октобра. До тада ће већ бити познат састав новог Конгреса и јасније са ким ће будући председник морати да преговара да би изборна обећања претворио у одлуке.