Немачка проверава спремност за масовни пријем рањених у случају рата, грађане више брине инфлација
Немачка је почела да проверава да ли болнице могу да приме стотине рањених дневно, због евентуалних ратних сукоба.
У случају великог сукоба, новом стратегијом НАТО-а, Немачкој је додељена улога логистичког и медицинског чворишта Алијансе. За такав сценарио увелико се припрема - прави се дигитални инвентар болничких кревета, операционих сала, респиратора, медицинског особља оспособљеног да збрињавања рањенике.
"Праве инфраструктурне промене и медицинске вежбе, од ратних тријажа рањених, до тога да се одбране од напада дронова или саботаже инфраструктуре. У том сегменту се у медијима највише говорило о чувеној болници у Улму из времена Хладног рата, која је 20 метара под земљом и спремна да функционише и у време атомског удара и да збрине око 2.000 рањених", каже Ненад Радичевић, дописник РТС из Немачке.
Враћање Немачке на хладноратовска подешавања диктира и њен географски положај. На источном крилу НАТО-а на идеалној је удаљености од претпостављене линије фронта, објашњавају аналитичари.
"Имајући у виду ту њену позицију, нарочито према источном крилу НАТО-а, сасвим је разумљиво да су ове мере које су наложене и примењују се како би у евентуалном сукобу НАТО алијанса била спремна да одговори на те врсте изазова", каже Радојица Лазић, декан Факултета за безбедност и дипломатију.
Немачка (ни)је спремна
У јавности се поставља питање, да ли је Немачка спремна да одговори додељеном задатку, и у случају сукоба, дневно збрине хиљаду рањених.
"Укратко речено, није. Немачка има свега пет војних болница са капацитетима до 1.800 кревета што значи да би ти капацитети у року од 48 сати били испуњени, с друге стране капацитети цивилних болница су велики, али постоји проблем да постоји хроничан мањак медицинског особља“, рекао је Ненад Радичевић.
"Они своје грађане плаше управо од рата са Руском Федерацијом. Из тог разлога постоји један налог НАТО алијансе од почетка септембра ове године да припреме одређену инфраструктуру за ситуацију уколико до таквих околности дође“, рекао је професор Лазић.
По том питању немачка јавност је подељена, део грађана сматра да држава добро реагује на реалну опасност, док други такве припреме сматрају претераном и ратно хушкачком пропагандом. Оно што грађане више брине јесте инфлација и тренутно рекордне цене горива, као и унутрашња политичка превирања у земљи.
