Политички земљотрес на Блиском истоку – Хути уз помоћ вештачке интелигенције изазвали експлозију цена поморског превоза

"Чак и најискуснији трговци посматрају развој ситуације и чешу се по главама. Оно што се тренутно дешава је без преседана", написао је Ерик Брокхузен из консултантске куће "Потен енд партнерс" (Poten & Partners).

Експлозија цена поморског превоза уследила је свега неколико дана пошто су Хути муњевитом акцијом заузели целу јеменску обалу према Црвеном мору и по први пут успоставили потпуну контролу над 30 километара широким мореузом Баб ел Мандеб.

Хутске снаге око овог теснаца и рат који Американци и Иран воде око Ормуског мореуза, тврде консултантске куће, нису једини разлог драматичног скока цена поморског превоза, већ се у коначни рачун укључује и цена ваздушне подршке америчких авиона.

Истовремено, драматично је скочила цена превоза енергената из Мексичког залива ка Азији, па закуп танкера сада кошта око 29 милиона долара, или 15 долара по барелу нафте.

Практично, то значи да купци уз 108 долара за барел, колико је у понедељак у подне износила цена нафте, морају да плате додатних 15 долара за превоз, или укупно 123 долара за барел.

Божја моћ и хутска казна

Укупно 38 бригада учествовало је у офанзиви, којом су Хути отерали владине снаге са обала Црвеног мора и жестоко оштетили саудијски, 1.200 километара дуг, нафтовод до луке Јанбу на обали Црвеног мора.

У резервоарима око те луке ускладиштене су резерве које могу да потрају највише недељу дана. Уколико поправка буде потрајала дуже, биће угрожено око четири одсто укупног светског тржишта нафте. Извесне количине нафте, Саудијци су ускладиштили и у две египатске луке.

Саудијци тврде да ће нафтовод, уколико изостану нови напади, бити потпуно оперативан за шест недеља, док би део капацитета могао да буде поправљен и знатно раније.

Овај нафтовод, уз друмски саобраћај, једини је пут за саудијску нафту, пошто су Хути, избијајући на саму обалу Баб ел Мандеба забранили саобраћај свим бродовима који имају везе са властима у Ријаду.

"Пролаз је слободан са изузетком саудијских бродова којима је саобраћај још раније забрањен", саопштило је министарство одбране у Сани.

Ракете из Ирака, нишањење уз помоћ "Клода"

Ненадани слом владиних снага у Јемену, које су се распале упркос подршци Саудијске Арабије, изненадио је светску јавност мање од информације да су Хути уз помоћ "Антропиковог" четбота "Клод" развили софтвер за нишанске системе пројектила.

"Антропик" је, крајем прошле седмице, на 154 стране образложио на који су начин Хути користили вештачку интелигенцију како би унапредили гађање постојећим пројектилима, али и покренули развој нове ракете домета 2.000 километара.

Пројектили којима су уништена постројења саудијског нафтовода испаљени су са територије Ирака, а западни обавештајци за овај развој ситуације криве Иран, тврдећи да су офанзиву у Јемену и напад на пут нафте осмислили оперативци Револуционарне гарде.

Ирански председник Махмуд Пезешкијан је те тврдње одлучно одбацио, наводећи да Иран "није у рату са Саудијском Арабијом, те да Хути имају своје проблеме".

Расправе о високој технологији и савезништвима, накратко, заузеле су место извештајима о стању на фронту, на којем су, како се чини, Хути учврстили контролу над новоосвојеним подручјима, очекујући контраударе власти у Адену.

У неколико наврата владини авиони нападали су положаје Хута око лучког града Мока, али се главнина снага још увек налази под утиском муњевите офанзиве ривалске снаге и прилично неспремна да реагује.

Болан пораз, како је један од лидера власти у Адену, Султан ел Арада описао исход борби, однео је више стотина живота на обе стране и покренуо талас избеглица, чији се број процењује на безмало 100.000.

"Наше снаге се прегрупишу и вратиће се у битку у некој форми", рекао је Ел Арада.

Зашто су Хути побеснели

Серија сукоба почела је још у јулу, пошто је Саудијска Арабија испалила салву пројектила на аеродром у Сани, на који је у том тренутку слетао авион који је представнике Хута возио са сахране иранског верског лидера Алија Хамнеија.

Хути су, одмах, узвратили борбеним покличем "смрт Америци" и распалили по Израелу, Саудијској Арабији, бродовима у Баб ел Мандебу и ривалским фракцијама у Јемену.

Њихова офанзива, названа и "Јуриш на Баб ел Мандеб" за циљ има контролу над узвишењима око Таиза, одакле, страхују посматрачи, могу да гађају бродове који, кроз овај теснац, покушавају да се домогну Црвеног мора и даље Суецког канала.

Рат у Јемену, са мањим или већим паузама траје још од 2014. године, када су Хути заузели престоницу Сану и натерали владу да утекне у Саудијску Арабију.

Примирје се, некако, одржавало све до октобра 2023. године и упада Хамаса у Израел, након чега су Хути стали на страну Палестинаца и пројектилима и дроновима засули израелске луке и градове.

Највећи проблем напади Хута направили су у Црвеном мору, где су суштински драматично пореметили поморски саобраћај и бродарске компаније натерали на 6.500 километара дужи пут око Рта добре наде.

Враћајући поморски саобраћај на руту која је у великој мери напуштена после отварања Суецког канала 1869. године, Хути се сматрају директним кривцима за значајна повећања цена превоза и осигурања, али и велика кашњења испорука.