Зоран Милишић у Непалу био 10 дана пре бујице: Не могу да прихватим да су нестали људи које сам упознао

Бујичне поплаве погодиле су погранична подручја између Непала и Кине. Вода, блато, камење и лед сручили су се низ хималајске падине, а нестали су путеви, мостови, села и гранични прелази. Међу несталима су и ходочасници, страни туристи и локални становници.

Зоран Милишић боравио је у том подручју свега десетак дана пре катастрофе. Каже да су он и његови сапутници пролазили управо местима која су сада тешко страдала – ту су ноћили, јели и разговарали са мештанима.

"Ми смо прошли тачно туда, где се сада догодила ова катастрофа. Ту смо ноћили, ту смо јели, дружили се са тим људима тачно пре десетак дана", рекао је Милишић.

Говорећи о пределу кроз који је путовао, Милишић истиче да је реч о изузетно суровом и стрмом терену, на којем су људи вековима прилагођавали живот природним условима.

Милишић описује тај крај као нестваран, са путевима усеченим у стрме планинске литице. Каже да су становници вековима прилагођавали живот таквом терену, између осталог изградњом каскадних поља пиринча.

Посебно истиче људе које је током путовања упознао – мештане, шерпасе, носаче, особље кинеске границе, војнике и полицајце.

"Тако да, врло, врло је комплексно пронаћи реч за ово што се дешава, поготово што смо се припремали јако дуго за ово путовање и за такве ствари, поготово за ово што је можда евент један у хиљаду година, се човек не може никад припремити", каже Милишић.

Монсуни уобичајени, али оваква катастрофа није

Према његовим речима, монсуни су у том делу Непала уобичајена појава, као и одрони који повремено прекидају путеве. И сам је током овог путовања један дан чекао да се рашчисти пут након одрона.

"И то је нормална појава, као што је, рецимо, појава снега овде. Међутим, ово је нешто несвакидашње јер је комплетан глечер попустио и цело језеро.Миилиони кубних метара воде, блата, леда и стена сручило се у ту долину", наводи Милишић.

Када је видео снимке последица бујице, у први мах није могао да поверује да је реч о стварном догађају.

"И кад сам видео снимак јуче, био сам у тоталном шоку и неверици. Мислио сам да је то створила вештачка интелигенција" рекао је он.

Посебно га је погодило то што је само десетак дана раније боравио на истом месту.

"Не могу да прихватим чињеницу да су људи које смо упознали, деца која су се тамо играла и ресторани у којима смо јели сада потпуно нестали са лица Земље", каже Милишић.

Рута којом пролазе ходочасници из целог света

Подручје које је погођено бујицом налази се на важној рути ка планини Каилаш и језеру Манасаровар. Милишић каже да је тај пут посебно прометан у делу године када су временски услови повољнији за путовање.

"Та рута је јако популарна зато што је то најближи пут за ходочашће на планину Каилаш и језеро Манасаровар, где сам био четири пута. Може се ићи и преко Ласе, али то је пуно дужи пут", објашњава гост Јутарњег програма.

Ове године, додаје, очекивао се посебно велики број ходочасника. Током путовања срели су људе из Русије, Украјине, западне Европе, Америке, Аустралије, Кине, Непала, Малезије и Индије.

"Хиљаде људи буквално пролази туда и апсолутно је нестварно ово што се десило", каже Милишић.

Како се Непалци сналазе на опасним путевима

Говорећи о путовању кроз хималајске пределе, Милишић посебно издваја локалне возаче који се свакодневно суочавају са изузетно тешким условима на путевима.

"И верујте ми, ако сте ушли овде у градски саобраћај и вози вас Непалац, верујте да сте у сигурним рукама", каже он.

Према његовим речима, мештани су навикли на одроне, блато и тешке услове, па се са таквим ситуацијама релативно брзо изборе. Ипак, размере овог догађаја су, каже, нешто сасвим друго.

"Они, без икакве нервозе, без икакве свађе, решавају те невероватно тешке ситуације. Те цесте буду од житког блата. Они се јако брзо снађу, нађу начин и све некако функционише и иде. Али за ово нешто, ово је вероватно догађај један у хиљаду или десет хиљада година", каже Милишић.

Правила планине и поука о односу према природи

Милишић наводи да је за путовање кроз овај део Хималаја неопходна озбиљна припрема. Њихове припреме трајале су око пола године, а током пута су пролазили кроз пределе на различитим надморским висинама.

"Ту влада хипоксија и владају правила планине. И увек то позива човека на захвалност и понизност према природи", рекао је гост Јутарњег програма.

За њега је искуство путовања, а посебно садашња катастрофа, и подсећање на повезаност људи и потребу да се не изгуби осећај за туђу патњу.

"Једно дубинско схватање да смо ми сви људи повезани, да сви саосећамо једни са другима и да смо зато овако погођени, и да не би требало да прихватамо разне системе нормализације или десензибилизације на разнолике деструкције, ратове, страдања и отимање у свету које се дешава међу нама људима", навео је Милишић.

На крају разговора, поручио је: "Ми људи би требало некако да држимо до себе, јер нас је мало на овој планети. И то је једна поента коју бих желео да овде ставим као рефлексију на све ово што се десило".